Mame i bebe forum

Vesna
avo još jednom tebi i tvom anđelku! Stvarno nisu normalni ti doktori... Čuvaj malog i uživajte u zajedničkim trenucima! *****S Tysonom u buši*****<i></i>

Uf, ovo je zaista bilo naporno. Svaka cast, do
o si to uspjela izgurati. A cudi me da nisu vec nesto ranije poduzeli... Cestitke mami i maloj Luciji <i></i>

Vesna draga, sve me zaboljelo citajuci. <
>Svaka ti cast, herojski si ti to izdrzala ali sad kad pogledas Luciju sigurno pomislis -vrijedjelo je muciti se. Nadja 21.08.2002. <
><
><i></i>

Vesna zasluzila si orden sa zlatnim pleterom i vijencem i danicom i to prvog reda<
>ma bitno da je sve do
o proslo <
><
><i></i>

Uh Vesna, pa koji dan se onda porodi, ne mogu ni da izracunam. Podsjetila si me na moj porod i mene su otvarali rucno, ali sve je krace trajalo jer su mi dali tri dripa (a nakon nekoliko sati ja jos uvijek 1 cm otvorena, a bolovi sou program). Vazno je da je sve to iza tebe, poljubi Luciju! <i></i>

UUU! Čestitam i što reći nego SVAKA ČAST!!! <
>Do
o te kužim jer je kod mene bila slična priča, ali je puno kraće trajala! I ja sam bila skroz zatvorena, a trudovi šibaju! <
>Trajalo je samo pet sati. Da sam bila u tvojoj koži vjerojatno bi skočila kroz prozor!<
>Glavno da ste vas dvije to izgurale i do
o podnjele! <i></i>

Svaka ti čast kako si sve to uspjela izdržati. Moram priznati da nije lako ni zamisliti a kamoli sve to proći uživo. Ono što nikako ne mogu shvatiti je bezosjećajnost tih doktora i sestara po bolnicama . Ne svih, ali ima ih dosta. Ne mogu vjerovati da se zaista ni na koji način ne može pomoći ženi koja sve to trpi, pa makar i lijepom riječi ili gestom. Mislim da si stvarno hra
a i od srca čestitam i želim da ti drugi porod bude
z i lagan.<
>Pozdrav tebi i maloj Luciji. <i></i>

Isuse, pa gdje si to rađala? Naježih se!<
><
>Čestitke na curici! <
> <i></i>

Joj Vesna grozno ! Svaka cast, stvarno si hra
a! <
>Sta je s malom Luce , da li je doma? <
>Ajde pusni je i jos jednom BRAVO za mamu! Paula, 6.2.2003.<i></i>

čestitke na hra
osti i izdržljivosti! <
><
>ja sam mislila da ću umrijeti od bolova, a porod je bio ekspresan.<
>gdje si rodila? ako se do
o sjećam, ti si u rijeci, a jedan pulski ginić je obećao mojoj frendici da će joj slijedeći porod srediti u rijeci jer tamo nakon 10h neotvaranja šalju na carski (u puli su joj napravili sekciju nakon 20h). <i></i>

Cestitike Vesni i maloj Luciji <i></i>

Porod je bio u Rijeci. Ma nisu tamo tako loši nego eto neki doktori malo flegmatično shvaćaju neke stvari; a sestre stvarno ima krasnih (jedne su me cijelu noć masirale noć prije poroda), ali ima ih kao i što su bile u ovoj smjeni
rr....<
>Ma bitno da je to sve iza nas!<
><
> <i></i>

<
>Draga Vesna<
><
>iskreno receno: prava si svaka ti cast! <
><
>ali doktore i te sestre bi ja <
><
>vidite toga bi se najvise bojala kad bi se vratila u HR tih bolnica, lijecnika i sestara Adrian 03.04.1995Lorena 11.03.1998<
><i></i>

Najbolje mi je kad si sestru zveknula laktom.<
>A moram priznati da mi je malo nestalo zraka dok sam čitala.<
><
>Super si sve izdržala!!! Čestitke i od nas!!!<
> <i></i>

isuse vesna-
rrrrrrr sad sam jos vise za carski Luna & Zara 23.07.02.text <i></i>

Eto i moje pričice iako nisam neki pisac, no ajmo redom:<
>četvrtak navečr - ulovile me kontrakcije , svakih pola sata, no pomislih to su lažnjaci idem spavati. Petak - trudovi sve jači i jači, došli na svakih 10 minuta, dok u 15 muž paničar nije reko idemo u rodilište. Došli u rodilište - ctg uredno bilježi krasne trudiće no ja zatvorena - beton. Preporuka doktora - idite kući, no mislim si što ću doma kada me to sve trašno boli i ostanem u rodilištu.<
>Subota - trudovi na 5 minuta, već stvarno jako bolni i jaki, pregled - i dalje zatvorena - čeka se i dalje.<
>Nedjelja - trudovi neizdživi, plačem po hodnicima, ctg uvijek pokazuje krasne trudove, otvorena samo 1 prst, cijelu noć me sestre masiraju i maze (potrefila se do
a smjena) ,već se svi po hodnicima čude zašto me nitko ne porodi, no doktori kažu čekamo dalje.<
>Ponedjeljak ujutro - trudovi i dalje jako jako bolni, dali mi klistir i o
ijali me i neka šećem cijeli dan po stepenicama gore dolje i to će biti to.<
>Ponedjeljak navečer trudovi odjednom prestali, ali počeo ogroman pritisak prema dolje, neizdrživo bolno - doc. mi dao gel za otvaranje i kaže u 21 idemo u rađaonu. <
>21,00 - bolovi luđački ja plačem u sobi -sestra kaže da ćemo ipak čekati sutra ujutro pa tek onda rađaona i dala mi apaurin i spasmex 2 injekcije.<
>21,30 - bolovi i dalje luđački, zvonim sestri - zvono su namjerno iskopčali jer sam im valjda dosadila, i puzajući idem prema pultu i kažem, molim vas porodite me ili skačem kroz prozor. Sestra došla u sobu zaključala prozor i izderala se na mene kako mogu biti tako glasna i kako me nije sram i ode. Nazovem muža i kažem dolazi po mene i vozi me u Postojnu možda me tamo porode. <
>Nakon toga opet pužem (doslovno) opet prema pultu i psujem im sve po spisku derem se da me cijela bolnica čuje, u međuvremenu kaže sestra evo muža ne porti bit će pi...arija zovite policiju. Ja i dalje pužem i psujem kad kaže doktor ajde do
o oidemo u rađaonu. Rekoh Yeees! <
>Sestra krenula polako pakirat stvari u torbu rekoh pa jeste vi normalni ja umirem a vi biste pakirali - kaže da mora pakirat ja je lupim laktom (bol čini čodo od čovjeka) i ona ipak odustane.<
>Došli u rađaonu,(od sve muke sam im zaboravila reć da mi je puko vodenjak) muž već pred vratima, dali mi epiduralnu koja nije baš ulovila jer je nije imala kamo zabost, i ajmo se porodit (22,30). 4 sata ujutro, ja otvorena tek 3 cm, i vode me na neki kontrolni test. Uglavnom, otvorili me ručno još 2 cm, skužili da djete krivo stoji (na čelo a ne na zatiljak) i pokušavaju ga okrenuti ručno. Uguravali u mene sve i svašta, završili, vratili me nazad (ja već otupila na sve), kad eto sestre i kaže idemo ponovno na kontrolni test sada će malo drugi doktor sve to ponoviti. I opet u drugu salu, opet okretali djete, otvarali me ručno (ovaj dr. je imao nježnije ruke), gurali svašta, razmišljaju da li carski ili ne , i ipak se odlučili za daljnju torturu i vratili me na stol. Ja i dalje dišem muž pita ako može malo odspavat.<
>6,00 - pregled - otvorena 7 cm - juhuu, kažu, do 12 neka se ne nadam ničemu jer su trudovi jako nekvalitetni. <
>7,00 - zovem babicu reko ide mi na kakanje - ona kaže nemoguće prerano je, no meni ide sve više i više. Počeli pomalo disati i tiskati, tj. ja sam disala muž je trgovao s babicom (to su vam privatnici), da bi me u 9,30 stavili na stolac. Ja tiskam preko puta mene 5 studenata i sva sila doktora tj. neznam koji nije bio, svih je zanimalo kako će to konačno izaći van. I tri put push push, recnuli me, muž s guštom to sve pratio, i eto Lucije vani. Muž pun suza, ja plačem ko kišna godina, krenulo šivanje (to me jedino stvarno nije bolilo jer sam im držala predavanje kako ako me to bude bolilo bježim ća sa stolca).<
>Moram priznat koliko god me bolilo jednom sam vrisnula i prilično sam to sve stoički podnijela baš sam ponosna na sebe i ne bojim se drugog poroda.<
>A da ne kažem kad ti daju anđelčiča u ruke, ma stvarno sve zaboraviš...<
> <i></i>