Pita me doktor koliko imam kila, ja velim 67 al nek me izvažu ipak na onoj vagi iz osnovne škole, kad tamo 66 ( što me iznenadilo, jer to znači da nisam skoro niš dobila za 3 tjedna ), nalaz isti kao i na prethodnom pregledu..36 tj., zatvorena, cerviks malo skraćen, uloživost za vršak prsta, kažem ja da me muče dosta jake BH kontrakcije, nisu bolne ali su se dosta učestale..i pitam što da radim ( na užas sestre koja me doslovno otjerala iz ordinacije )
Veli Dok da li pijem Normabele, ja odgovorim da povremeno popijem i zalupi mi sestra vrata od kabine
I ja odoh doma, misleći kako još imam vremena..
Slijedeći dani protekli su u uobičajenim aktivnostima, moram priznati da sam se kod kuće na porodiljnom više zamarala nego na poslu..malo su me i leđa od stajanja znala boliti..ne križa nego srednji dio..
Noć sa petka na subotu sam dosta nemirno provela, dizala se na wc svakih sat vremena..
U subotu sam pospremala po stanu, peglala, preslagivala ormare, a popodne visila na kompu...navečer me ulovilo za ići na wc..i to dva, tri puta čak..pa sam razmišljala o tome što sam jela da mi je tako..
Negdje oko ponoći odem ja još jednom na wc..i kad sam oblačila gaćice osjetim da je nešto lagano iscurilo..pogledam..sluzavo, bijelkasto...mislim si..ma ne..nije to valjda čep, pa rano je još..Odem u sobu, legnem..kad lagano..šljuss..malo vode iscurilo..Ajme, pa počinje!
Pogledam na tajcama i gaćicama..lagano krvavo...
S obzirom da sam bila sama te večeri..dragi na putu..a već ranije sam se dogovorila da će frendica biti samnom na porodu...smireno sam dovršavala pakiranje torbe..rekoh, pričekat ću malo...a onda su počeli lagani trudovi,kao menstrualna bol...počela sam štopati..20min..ok..nazvala sam bolnicu i rekla kako mi je počela teći plodna voda i da li da čekam još doma ili da odmah dođem...rekoše mi da bolje odmah dođem..
02:00 h Trudovi na 10 min..nazvala sam frendicu...oko 02:40 smo došle u bolnicu, zaprimili me, ja skroz zatvorena, ušće smekšano..nju su poslali doma da ne čeka dok me pripremaju..
...obavila sam klistiranje i tuširanje..i oko 05:15 su me stavili u box..doktorica mi je rekla da će mi dati malo dripa da se ubrza otvaranje...na što sam pitala da li je to neophodno i da li mogu šetati možda, al nisam mogla jer mi voda curi..i kad me sestra prikapčala na sve to...počeli su jači moji prirodni trudovi pa je rekla doktorici da mi neće davati drip, da me dosta šibaju moji...i reče mi da mogu pozvati pratnju ponovo...baš je bila draga ta noćna babica... počela sam disati i upoznavati se sa trudovima, ležala sam na lijevom boku...pa to boli, čovječe!
..zatim je došla frendica..kojoj sam toliko zahvalna na podršci, brizi i pomoći koju mi je pružila u tim trenucima...pratila je ctg i nadolazeće trudove,pripremala me za njih..masirala mi križa da me dekoncentrira od boli...vrijeme je za mene stalo..totalno sam bila izgubila pojam o protoku vremena...u 7 h valjda je došao novi doktor, rekao da sam se počela otvarati...trudovi su se pojačavali, bez dripa, usta su mi bila suha..onda sam tražila mob ( kojeg nesmiješ imati upaljenog u boxu)..da javim mojima da sam u rađaoni..
..zatim je došla vizita i glavni doktor me izvijesti da sam otvorena 3 cm i pitao me da li želim nešto protiv bolova ili epiduralnu...kako još nisam bila doma dovoljno istražila o svemu, nisam bila sigurna što želim...pa sam rekla da ću probati to za bolove pa ću vidjeti dalje kako će mi biti...
i to je jedino što nisam trebala uzeti..jer me samo omamilo, nisam primjetila da mi je nešto smanjilo bolove...nova babica mi donosila kahlicu pa sam se dizala u uspravan položaj da se pomokrim..i primjetila da me tako manje boli...al što kad nemožeš nego na boku ležati...
..opet su me pregledali..5 cm..trudovi su postajali sve jači..vjerojatno sam se počela znojiti jer mi je frendica tapkala gazicom po licu...gazica me spašavala, vlažila mi je usta i malo sam cuclala vode...Rekla sam joj da mi postaje sve teže, a i ona je to već kužila...i rekoh joj da pozove babicu da bih ipak uzela epiduralnu..pa tek sam na pola puta!
..i došla je teta anesteziolog, i piknula me u pauzi između trudova koje sam prodisavala...još mi je rekla..pa vi to baš super dišete, jeste li bili na tečaju? Samo u DZ, velim ja..al ne pomaže baš nešto ..
Nakon 20 min ležanja na leđima, da anestezija prodjeluje...nastupila je faza odmora
...u nogama sam osjećala lagane trnce...došli me pogledati..ooo, pa to je smješak tu...pa zakaj da se patite, veli babica,jel tak....počelo mi se spavati od onog protiv bolova pa sam malo zakunjala 
...Došao doktor i kaže kako će sad staviti malo dripa da se trudovi ne uspore od epiduralne...nemam pojma koliko je sati bilo, možda 10,11 već...trudove sam ipak lagano osjećala, al ne kao nešto nepodnošljivo, samo da znam da su tu ...a nakon nekog vremena desnu stranu više nego lijevu, jer anestezija ne zahvati jednako obje strane...pa smo pitale dal mogu na desni bok malo...onda mi je dokica za anesteziju malo dodala al sam rekla da mi je daje previše da nebih kasnije izgubila totalno osjet.....trudove smo dalje pratile na ctg-u i Dok je opet došao da me pogleda, i veli da sam skroz otvorena da ćemo sad čekati da se beba spusti..bilo je mislim oko 13:30..ponovo sam tražila mob...
..onda je frendica uočila kako se trudovi gotovo neprekidno javljaju..pa je zvala babicu...ohoho, pa to je počelo..doktoriceee..ja odjednom počnem: Kaj već, pa nisam još spremna! Nakon 10 sati trudova!( ovog se uopće ne sjećam, to mi je ona pričala kasnije, )..
Rekoh babici, molim Vas nemojte me rezati..i još naglasim frendici da im neda da me režu ako ne moraju...veli babica, pa eleastični ste dosta, budemo vidjeli...i onda mi je sve kao u magli...frendica je napomenula da me dignu u što višlji položaj...govorili su mi kad da tiskam, nisam bila sigurna dal dobro to radim..par puta sam "stisnula" u lice, i izdahnula u prazno..to sam znala da nije dobro...u jednom sam trenutku osjetila da se gubim..valjda od napora...boli nije bilo..osjećala sam lagano kako moja se moja malena spušta...i u 5 trudova je bila vani...
Nije odmah zaplakala, nego nakon pol minute kad su joj očistili nosek..to me malo strzalo al je frendica rekla da ne brinem da se čuje...vjerojatno je zato apgar bio 8/9 .Onda su mi je stavili na prsa, i tad su mi suzice potekle od emocija...tako malena je bila..2930/48 cm..pućila je usnice prema meni...žao mi je bilo što su mi je tako brzo odnjeli..
...Onda je babica lagano izvadila posteljicu, pregledala je, oprala me i objelodanila kako nisam nigdje pukla i imam samo jednu ogrebotinicu...super, možda je ono masiranje nešto pomoglo, pomislih..
..Dva sata sam se odmarala u predrađaoni pa su me odvezli na odjel, trebalo je još neko vrijeme da mi popusti totalno anestezija i nisam poslije imala nikakvih nuspojava od epiduralne...šetala sam cijelu večer i visila na mobu čekajuči da mi donesu moje malo zlato...
..
, stvarno ti je pomogla!!!
, rekla je da joj je to bilo neviđeno iskustvo... sad zna kak će kad bude ona na redu 
. Da, rodila sam sa 36/37 tjedana..mada je prema mjerama poslije poroda određeno da je 37/38 tjedan...
