Kako se rodio Adrijan

Postao/la **kiss** » 16 pro 2009, 16:53

Nakon 5 dana pravih trudova doma, i nakon što me moja ginekologica odbila pregledati i napraviti mi ctg jer je bila uvjerena kako je to samo bol u leđima, petak navečer kada su bolovi postali prejaki i prečesti (svake 3 minute) MM me odvezao u bolnicu. U bolnicu stižem par minuta prije ponoći, gdje je pregled obavio dežurni doktor, i ustanovio da ja zaista imam trudove i da sam otvorena kraj šava 3 prsta. Tada nastaje zbrka, jer sam bila u 35om tjednu, i njihov cilj je bio na bilo koji način zaustaviti trudove i odgoditi porod barem do 36 tj. Ostajem u bolnici.
Doktor obavještava MM da je kritično stanje, da postoji mogućnost poroda odmah, ili za par dana, ali sa terminom se možemo pozdraviti, a da to nikako neće biti dobro, pogotovo ne za bebu.
Dobila sam odmah neku tekućinu na infuziji za zaustavljanje trudova, ali bezuspješno. Trudovi nisu prestajali. Ujutro su mi skinuti serklažni šavovi, i napravljen uzv, beba procjenjena na 2500 g.
Do ponedjeljka sam bila na toj tekućini, a onda je ujutro glavni doktor došao po mene da dođem na pregled, otvorena 4 prsta. Rekao mi je da nakon što danas isteče ta tekućina, više neće zaustavljati porod.
Utorak ujutro bolovi su postali još jači, rekla sam to sestri koja ej odmah pozvala mog doktora. Stavili su me na ctg koji je pokazao svake 4 minute trud 60%.
Odlazim u rađaonu u 12.30 minuta (počinjala mi je serija na 1 programu).
Klistiranje, tuširanje, i na stol. Stavljaju me na ctg koji pokazuje trudove 30% (a bolovi su isti-to nikada nisam shvatila). Daju mi drip,probuše vodenjak, suze mi idu od bolova, vrtim se po stolu. Oni sjede i piju kavu.
Babica, izrazito bezobrazna žena, govori mi da tiskam. A ja, sa Sy Gilbert umaram se užasno brzo i nemam snage za tiskanje.
Tek kada sam rekla da mi nije dobro od tiskanja i da vidim zvjezdice ( a zaista sam ih vidjela), shvatili su da ja to zaista ne mogu. Babica govori doktoru "Ona ne želi tiskati, muči i sebe i djete" (glupača). Zarezala me je, doktor je stisnuo trbuh, i moj anđeo je izašao u 16.21 h. 2600g i 46 cm. Dok su oni izmjerili njega, i napravili pregled, i posteljica je izašla. Tada sam ga vidila prvi put, bio je još bijel i krvav, imao je otvorene okice..moje maleno!
Odnose ga u sobu za djecu radit pretrage jer je ranije rođen, ali na svu sreću sve je bilo u redu. Imao je 2600 pa nije morao u inkubator, apgar 10/10.
Odvoze me na šivanje - 1 šav, i ostavljaju 2 sata na hodniku.
Gospođa koja je čistaćica u bolnici je bila samnom na porodu, tješila me i držala za ruku cjelo vrijeme, donijela mi je mobitel iz sobe, žena je zaista predobra, svaka joj čast. Ležim na hodniku i čujem malenog kako plaće na grijanju.

Odvezli su me u sobu, i sutra dan ujutro sam dobila svog anđela sebi. Imali smo problema jer nije htio jesti, gubio je na kilaži, ali smo to doma sve nadoknadili. Na fotosintezi je bio jedan dan.
Dojenje smo doma usavršili,iako je on vukao jako slabo i nije baš bio zagrijan za prsa, no kada je on bio star 20 dana ja sam dobila od žući upalu gušteraće i završila u bolnici, nisu mi dozvolili da maleni bude samnom, niti da mi ga donose na dojenje, on se navikao na bočicu tada, ja sam mlijeko izgubila i eto.