Sofija

oko imena bebe je bilo davno odluceno, vanja je odabrao da bude sofi, ne sofija vec sofi...no, eto, na kraju je ipak njeno ime sofija.
trudnoca je bila sasvim korektna sto se tice same bebe.
sto se tice mojih emocija i nekih desavanja u mom zivotu, to je bilo strasno.
stalno sam se izvinjavala mojoj bebi sto joj "to radim". od prvog dana stresovi. do zadnjeg, bukvalno.
ja nisam vernik, ali hvala nebesima sto mi je tu, sunce moje predivno inatljivo :luv

...
znala sam da ce biti carski, kao i sa vanjom. znala sam da ce biti nedelju dana pre termina, a termin je bio 8.08.
kad sam otisla da zakazem termin, rekli su mi 2.08. joj,uopste nisam htela da bude taj datum. uopste. a znala sam da ce mi taj datum dodeliti, i pomirila se. iako sam se potajno nadala da ce ipak mozda biti 3.08. htela sam da bude 3, ne znam ni sama zbog cega, ali eto, znacilo mi je da to bude sreda, dan kada je rodjen i vanja.
29.07. sam zakazala frizer i depilaciju. 01.08 sam se trebala javiti u bolnici.
kod frizera nema struje, joj panika :lol

javila sam se drugaru koji radi u elektrodistribuciji, i kazem: kako ti mislis da rodim ja dete za koji dan neisfrizirana? odmah da posaljes ekipu to da sredi :mrgreen

i sredili oni to...
depilacija prosla okej, frizer isto...sada mogu i da se porodim ako krene.
u ponedeljak 01.08. sam otisla u bolnicu. prijemno, pripreme, smestaj. ja i 3 cimerke u sobi, sve je generalno ok.
idem na pregled i ctg,kazu guzva za sutra (zakazanih) bas uzas. i jos su pitali dali imam zelju da me neko porodi. sto se mene tice, rekla sam, ko god zeli, ja vama svima verujem osim doktorke te i te, a mene mozete opusteno i prekosutra poroditi, ne bunim se ja, naprotiv, nisam ni bas zelela da bude 02.08. i tako, na sledecem pregledu, kazu, gospodjo, ipak cemo sacekati doktora koji vas je i prvi put porodio, da odradi on i drugi carski kod vas, a on radi od srede.
kako sam bila sretna! zatosto ce ipak biti sreda, 03.08. i doktor koji je prvi put radio carski, i vazi za najboljeg sto se toga tice.
...
taj ceo dan pre poroda (02.08.) mi je bio uzasno haotican. ctg nikako da cuju kako treba, ne mogu da uhvate bebin ritam, a ja u glavi ne znam gde cu sa sobom. trudila sam se da ostanem pozitivna i nasmejana, ali sa ctg-om sam se prilicno uplasila. uzv je bio dobar, sve je bilo u redu sa bebom, no ctg nikako kako valja.
noc pre poroda su nas spremali. otisla sam na "toaletu" i "brijanje". naglasila sam da kod mene nema sta da se brije, a sestrica koja je bila jako fina mi je rekla da znaju da vrate i zbog jedne dlacice. a da im se...posto sam ja imala 5 dlacica, lepo sam joj rekla nista da ne dira, otisla u sobu i uljucila epilator. tri puta me je vracala, ali ja zilet ne stavljam na kozu :dada

nije mogla da se nacudi mojoj upornosti.
u 5 budjenje, temperatura, ctg, klistir.
u 8 vec zvali cimerku gore. mene pozvali nakon 15tak minuta.
gore u predradjaoni hladno. cimerka lezi prikopcana na infuziju i vidim joj na licu strah. ja kao neka "iskusna" joj kazem, ej bre, opusti se, kad se probudis imaces svoje bebce u rukama...da da, znam da me nije slusala...
dosli po nju,a dosli i anesteticari kod mene. nema vena. ne znaju gde da bodu. gde god uboli, prsne. pozvali anesteziologa. ne moze ni on. meni lagano skace pritisak. dodatno skace od nervoze. nakon 5-6 neuspelih pokusaja nasli su neku venu gde su konacno ubacili bromilu (tako se zove?).
gledam u onaj veliki sat, minuti nikako da prodju. hladno je, strasno. anesteticarka sva preplanula prica o opatiji i nekim orguljama sa pedijatricom. pa pricaju o moru, kako se koja provela. a meni nikako vreme da prodje.
strah nevidjeni. ne mogu opisati svoj strah. sta ako se ne probudim? sta ako ne vidim vise nikad svog vanju? joj, srce kako mi fali, samo da se probudim iz anestezije, samo da si zagrlim svoju ljubav.
nisam mislila na bebu u stomaku. mislila sam na vanju, uzasno sam se plasila da se ne desi nesto meni, da me izgubi...
videla sam jednu,pa drugu bebu kako iznose...cimerku nisam, al sam videla neku drugu zenu.tresla se. ona poznata hladnoca nakon budjenja :ajme

u 9:20 su me uneli u salu. tamo jos hladnije.
gledam anesteziologa, i kazem, nemojte da se ne probudim.
a sto se ne bi probudili?
sta ja znam. gledam uvod u anatomiju,hausa i ostale serije. svega ima tamo, a mene ceka moj prelepi sincic napolju.
samo se vi gospodjo opustite.
ma da, vi se opustite, ja cu i dalje da se plasim.
....
julijana, ajde, probudite se, gotovo je, imate predivnu cerkicu!
pa ja sam ziva!
jasta ste nego ziva!
koliko je teska, dugacka, koji je agpar?
8/9, 3300, 48
zasto 8/9? sta nije u redu? sin mi je imao desetke!
julijana, to su odlicne ocene, sve je u redu!
jeste uzeli maticne?
jesmo, predali ih suprugu...ajde,sada nam morate pomoci,prebacite se OVDE.
evo, sad cu, sta mislite, da ne mogu? ja jesam velika zena, al mogu ja da se razbudim i pomerim bez problema. da,hladno mi je, al znam da je to od anestezije, ili budjenja. ili svejedno, samo nek sam ja ziva.
cujem ih kako se smeju.
...
polako malo po ovim pragovima, razvali me kad prelazite.
julijana, a sto ne bi se opustili?
ma dajte, prvo da me smestite tamo, kad date one droge, ja cu se opustiti. i kad vidim bebu!
....
u sok sobi je lepo. moram priznati. pitala sam ih par puta kad ce droge,posto boli uzasno.
dali oni sve to, al treba da deluje.
dovezli i moju novu cimerku sa spinalom. ona je jela odmah istu vece. neka nova fora,tad su kretali...ja nisam jela tri dana, nije mi falilo, iskreno.
....
javila sam se vanji. da ga cujem. sunce moje, pita me dali me boli, gde je beba, dali je lepa? a mama, zasto tako pricas? jel te boli?
ne sunce moje, samo mi se malo spava, ne boli....
...
sofiju sam videla nakon par sati. osecaj je bio skroz drugaciji. ocekivala sam bebu kao vanju, istu takvu...a dobila sam drugaciju bebu. ili bar sam tako mislila. rekla sam im da mi se beba ne svidja, da ja radjam lepse bebe :ajme

prosto, nije mi bila tako lepa kao stomi je vanja bio predivan.
al kad su mi je dali u ruke...znate vec, sve znate kakav je to osecaj. pa da, nisam je stavila na grudi odmah nakon radjanja, ali se ne osecam zakinuto. ja sam je tad rodila, kad sam je stavila na moje grudi. obucena i okupana, ali to je bio moj prvi dodir snjom.
moj mali mirisljavi uspavani paketic.
u stvari, bila je ista kao vanja. samo je bila uspavana lepotica :luv

moja predivna mala sofija.

predivno napisano, predivna priča. (kao i sve tvoje)
:srca

najezila sam se :luv

Predivno, predivno :srca

mislila sam da cu se smijati, a ti si me njeznoscu rasplakala :luv

divna priča :luv

priča je predivna, topla, nježna i ljudska

Zaboravila sam napisati da i ja imam uzasnu frku od nebudjenja poslije anestezije :ajme

(i naravno sve je zbog anatomije, housa i slicnih).

Kaya,prvi put sam imala taj strah.
Ja sam i pre toga imala nekoliko totalnih anestezija, i nikad,ama NIKAD nisam razmisljala ovako.
Ovog puta mi je bila frka, bas...

Sanja draga, bilo je i komicnih detalja, ali sam pola pozaboravljala :ajme

Julls predivno napisano. :luv

predivna prica, bas sam zasuzila, preplavili me osjecaji
:luv

mislila sam da cu se smijati, a ti si me njeznoscu rasplakala

Isto

Ali priznajem, pukla sam na ovo :lol

sto se mene tice, rekla sam, ko god zeli, ja vama svima verujem osim doktorke te i te

Barbi, ta je jedna ovde dobro poznata po svojim uzasnim losim gafovima. I po losim dijagnozama (pogresnim). Par puta i sa Vanjom i sa Sofijom sam lezala na patologiji, i uvek bi ona bila dezurna :ajme

Ima nokte gelirane, dugacke i onako kurvanjski savijene. Sta mislis, kad je zadnji put pregledala nekog vaginalno? :mrgreen

I znaju si je i oni, ali eto, ne znam zasto je tamo jos drze...