kultura darivanja i primanja darova

[pomikaki]

Da napomenem: pročitala sam uvodni post, ostalo ne stignem. Osim toga moram istaći i da je moje dijete još premalo da bih imala sličnog iskustva.

Ali ono što bih ja zaključila, je da to dijete ima previše materijalnog, te da je u tom smislu "razmaženo". Pod navodnicima, jer ne želim vrijeđati roditelje nego istaknuti problem koji ima to dijete: previše mu je dobro da bi to mogao cijeniti.

Mislim da je bi najpametnije zapravo bilo - ukinuti rođendansku proslavu Zvuči drastično, ali bi možda djetetu dugoročno bilo bolje da nema ni rođendana, ni džeparca (osim minimalnog, npr za marendu), ni Svetog Nikole, Djeda Božičnjaka, Djeda Mraza, Isuseka i uskršnjeg zeca, a bake i tete bi trablo pretresati na vratima i poklone ritualno uništavati... Hehe :Grinch: I tako dok se ne počne radovati običnoj čokoladici

Pretpostavljam da ipak nećete sve to učiniti, ali bilo bi dobro poduzeti bar nekoliko koraka u tom smjeru. Recimo, svima koji pitaju što mu donijeti za poklon, trebalo bi odgovoriti: ne treba ništa posebno, jer on zapravo sve ima, ako baš želite kupite nešto simbolično. Ja zapravo već sad to govorim kad me pitaju što da poklone mojoj kćeri.

[JiA]

pomikaki, ja bih se slozila s tobom.
radi se i o mojoj rodjenoj djeci.
ta moja djeca su totalno nezahvalna! vise ne postoji nista sto ih moze istinski razveseliti. o veselju duzem od 10 minuta da i ne govorim.
i meni dodje da im sve poukidam.
ali sumnjam da bi bilo nekog efekta.

[medo14]

da je moj mali ili cura (svejedno) sa takvim stavom da očekuje od poklona više nego što bi se trebalo, ja bih ga dobrano trznula da li on misli da je baš pod normalno da ima isključivo pravo na tako poveću rođendansku zabavu. Može se rođendan proslaviti i puno jednostavnije i jeftinije. Nisam za ukidanje ali recimo rođendan u užem krugu obitelji mama, tata...

Malo bi ga natjerala da si pomisli da i sama ta rođendanska proslava je velika stvar i nema svako dijete prilike imati u tom broju goste na rođendanu. E pa kad bi to skužio možda bi onda postao prezadovoljan da dobije i poklon iznenađenja.

Mi obično kod tih rođendana napišemo od koga je poklon jer se u toj silnoj gužvi stvarno dogodi na slavljenik tek doma pogleda poklon. Eto barem da zna od koga je.

[pomikaki]

ali sumnjam da bi bilo nekog efekta.

Bilo bi sigurno, ako bi bila dosljedna i ako ne bi bilo diverzija s boka (spomenute bake i tete ). Kad se sjetim kako smo se ja i sestra veselile običnoj čokoladi, jele smo svaki dan po jednu kockicu (nema šanse da bih danas imala takvu razinu samosavladavanja!), ili kad bi nam stigao paket od tete za rođendan s kolačima i mandorlatom!... Zvučim kao stara baba

[pomikaki]

da je moj mali ili cura (svejedno) sa takvim stavom da očekuje od poklona više nego što bi se trebalo, ja bih ga dobrano trznula da li on misli da je baš pod normalno da ima isključivo pravo na tako poveću rođendansku zabavu. Može se rođendan proslaviti i puno jednostavnije i jeftinije. Nisam za ukidanje ali recimo rođendan u užem krugu obitelji mama, tata...

Malo bi ga natjerala da si pomisli da i sama ta rođendanska proslava je velika stvar i nema svako dijete prilike imati u tom broju goste na rođendanu. E pa kad bi to skužio možda bi onda postao prezadovoljan da dobije i poklon iznenađenja.

potpis...

[Plusic]

ovo za igraonice je druga stvar...
samo jedni frendovi su za sada slavili u igraonici , poklone su stavljali sa strane, ali smo sutra dan uvijek dobili SMS ili poziv sa zavalom za poklon i dojmom djeteta.

nisam se osvrnula na Krumpin post - moje dijete je slavilo prvi rodjendan i bilo mi je vazno da ne dobije skupe poklone. tu su bili samo najbolji frendovi.
iskustva sa vrtickim rodjendanima i poznanicima jos nemam pa o tome ne mogu govoriti.

[Krumpirić]

Plusić, nisam se osvrnula samo na tebe, stvarno, sorry. Nego je postalo normalno naručivati poklon, a meni to uništava i ono malo čari šta nam ostaje.

[Plusic]

sa tim se slazem, i ne volim to slavljenje rodjendana radi poklona, to bi trebalo klincima utuvit u glavu od rodjenja, da se rodjendan slavi radi druzenja sa dragim ljudima a ne radi poklona.
npr. moje dijete nije dobilo od mame i tate ni poklon za rodjendan ni za bozic,... zasto? zato jer je premali i ne kuzi poklone....

a opet sa druge strane podrzava se narucivanje poklona od brace/seke (pri rodjenju drugog djeteta) ?!

[Krumpirić]

ja da.već sam pisala zašto.
a ne ne zeznuh se, ne naručivanja, dobivanja.

nemam problema s poklanjanjem, naprotiv ,nego s nedostatkom truda u pretpostavci što će se nekom svidjeti, traženju, želji...i zahvalnosti.

Šta nije ljepše dobiti poklon koji netko skuži da možda želiš,nego naručeni koji samo odeš kupit u dućan?

[SonjaV]

Kod nas se pokloni ne naručuju, pogotovo ne za vrtićke i školske prijatelje.
Obično zajedno odaberemo sitnicu, nešto što moja djeca znaju da će se slavljeniku sviditi, malo ih ispitam s čim se najviše igraju itd .(da baš ne promašimo totalno)

Druga stvar je kupiti poklon kumčetu ili nekom jako bliskom, tada nazovem, savjetujem se, vidim dal nešto treba. Normalnije mi je da djetetu kupim npr. ciciban papučice nego da dam isto toliko kuna za plastičnu igračku. Iako većinom znam što mi dragi ljudi žele/ trebaju.
Vrijedi i obrnuto.
Samo kod bližih "naručujemo" poklone.
I još uvijek se moji vesele sitnici, i nadam se da će potrajati.

[babalu]

da se rodjendan slavi radi druzenja sa dragim ljudima

ne bih se slozila
mi se recimo cesto druzimo sa dragim ljudima zbog druzenja i ne ocekujemo poklone a slavljenje rodjendana je ista ta situacija koja ukljucuje i poklone,zar ne?
takva je tradicija i ja sam na nju navucena i jako volim dobivati poklone a zamisli kako je tek malima,njima je to isto car,jer slavi se njihov dan i taj dan se dobivaju pokloni i gotovo

cinjenica je da se pretjeruje u svemu i da imaju prevec svega i nicemu se ne vesele i da bi trebalo poukidati pola tih dana kada se poklanjamo i medjusobno i djeca,bilo bi zdravije i vise veselja.
Mi smo prosle godine slavili rodjendan na koji smo pozvali 20 -tak djece ,jedva smo doma dosli s poklonima pa plus pokloni od obiteljskog slavlja to se doslovno nije dalo gledati,meni je bilo prestrasno da jedna 7-godisnja djevojcica u jednom danu dobije 30-setak poklona
ne moram reci da je vecina istu vecer pala u zaborav samo knjige i drustvene igre su u opticaju i po meni je to sramotno,toliki novac je na te poklone potrosen i mi smo to u roku keksa odnijeli u garazu i zaboravili!!!!!



zato sam ja odlucila da vise ne slavimo u igraonici a jos manje da pozovemo toliku djecu,
moze slaviti doma,najvise 6 klinaca i to je to

[Adorabla]

Vani su zato uveli zajednicke poklone. Jel prosla proslava il je jos aktualno?
A jel se ti jako veselis poklonu za dijete kad mu netko pokloni? Jer ja osobno sam primijetila da je vaznija mamina reakcija, odnosno ako ga ti preduhitris onda ce i on biti "zadovoljan". I sutnja nije losa. Sutnja je ok. Treba reci hvala, ali ok je reci hvala i dalje sutiti ako ti se poklon nije bas svidio. Barem bi trebalo biti ok ako imas 5 godina. I mozda naglasavati kad gosti dolaze tako mi je drago da si dosao ili tako nesto
Ja ne bih narucivala poklone.
Ne volim narucivati poklone niti volim kad meni narucuju jer poklon je nesto sto treba biti zadovoljstvo i za onoga koji kupuje i za onoga koji prima. Ok je pitati za smjer u stilu da li je dijete kreativac ili vise voli nogomet.
Ja sam (kad sam imala dovoljno vremena da su me upozorile da je dan kasnije rockas ) svojoj djeci davala da izaberu poklone za svoje frendove. One izabiru, one poklanjaju i onda se i one vesele ako to taj drugi s veseljem prihvati. A kod narucivanja imam osjecaj samo da je materijalna forma zadovoljena. Nema emocija.

[Krumpirić]

e, to to, to htjedo reći

[Adorabla]

zato sam ja odlucila da vise ne slavimo u igraonici a jos manje da pozovemo toliku djecu,
moze slaviti doma,najvise 6 klinaca i to je to

i ovo mislim da je skroz ok. Na rodjendan pozivas svoje najbolje frendove.

[Kris2]

A kod narucivanja imam osjecaj samo da je materijalna forma zadovoljena. Nema emocija.

A vidiš meni baš ima emocija kad kupujem nešto što znam da klinci žele (nikad nitko ne naručuje baš precizno nego recimo društvene igre - ajme pa ima hrpa toga što se može kupiti da zadovolji i slavljenika i mene koja kupujem i da bude financijski prihvatljivo)
Ja recimo neke stvari ne bi nikad kupila poklonila djetetu pa čak i da ih netko direktno naruču ako npr. mislim da nisu dobra za djecu.
Ako kupim ono što se meni sviđa a da ne razmišljam (ili u nekim slučajevima doista ne znam ukus slavljenika) onda mi je to zadovoljenje forme.

[podocnjaci forever]

Ne, nije još prošla zabava, tek vrtićka uz kartonsku tortu, što je bilo takoooo dobrooooo, cijeli dan je sretan, i dobar, i poduzetan i zaigran.... jer ima peeeet godinaaaaa...

A mama zato svaku večer gubi na kreativne dosjetke, upravo napravih set pozivnica za klinčadiju, lagano već odumirem, a treba sve izgurati još preko vikenda

Situacija se nekako razvija sama od sebe onako kako će valjda biti najbolje...i što se podudara s nekim mojim prvim pretpostavkama...

A ovako sam učinila:
- naručila poklone kod sestre i braće
- vrtićke roditelje ostavila na miru
- mantram s dječakom da će svaki poklon biti jednako vrijedan i važna jer je kupljen/napravljen zbog njega, te da će mu najveći poklon biti upravo svi njegovi prijatelji koji će se s njim zabavljati (ovo zadnje najviše pali jer smo nedavno nešto čitali ili gledali na tu temu, ja se ne sjećam, ali on kaže da se sjeća nakon što sam mu ja to nekako zgodno ispričala i sugerirala )

Ma bit će sve u najboljem redu, sigurna sam.

Čitala sam vaše postove i zaista ima jako zanimljivih razmišljanja, hvala svima na komentarima.
No, morat ću se kasnije osvrnuti na njih, posao po kući zove, testovi za ispravljanje zovu, curica koja ne želi spavati zove, aaaaaaaaaaaaaaaa