nela22 je napisao/la:nekako mi se cini da te tvoje recenice lagano zvuce,ali u "praksi"je to ipak drugacije,mozda ti je taj period davno prosao ,pa ga se ne sjecas,jer vise nisi u tom "filmu",ili ga se ne zelis sjetiti ili ni ne pokusavas jer si sad u nekim novim problemima,fazama...ak imas klince,barem dvoje,vjerovatno ti je bilo burno,svakako,ludo,jedan dan ovako,drugi onako,... a ne tako :stavis ih u krevet,ispricas pricu ,izadjes van i oni sute,spavaju,ne zovu te, ne gnjave,ne razbudjuju,ne sanjaju,ne moraju piskiti,nemaju strahove,ne ogladne,(bocica,dojenje,caj...),...a ako je,sorry,svaka ti cast
Nela moji su bili jako zahtjevni dupliči i jako se sdobro sjećam tog vremena, baš sam zato i dala ovako "kratak" recept. Moji su jako dugo dojili i dosta dugo smo ih uspavljivali ili nosanjem ili bi zasapli na sisi, često u dnevnom boravku ali to je šljakalo samo dok su bili potpuno mali. Kasnije smo isto jedno vrijeme upali u zamku gledanja filmova prije spavanja - i to nije bilo dobro rješenje jer su ih često filmovi uznemirili a ne smirili pred spavanje. Zato sam stvarno postupno ukinula sve te za nas "loše" vidove uspavljivanja i uvela rutinu piđama, krevet, ja i MM ili bar jedno od nas dvoje s njima, čitamo priču (MM im je čitao duge priče - npr. one disney slikovnice - i opet smo iskustvom došli do zaključka da puno bolje pale neke kratke pričice ili neka izmišljena priča ...)
To je rutina
Ponekad dozvolimo i film i zaspati u dnevnom boravku, ali to je iznimka
I nismo ih pustili nakon priče same nego bi bili s njima u sobi dok ne zaspu - ne kažem da je to uvijek lako - desilo se i meni da zaspem s njima do jutra
.
I naravno da su se budili po noći i zapišavali i vrištali ponekad.
Zaboravila sam napisati da su do 3. godine spavali s nama u sobi (uglavnom i s nama u krevetu
), pa bi ih zapravo i vrlo lako umirili.
Od kad smo se preselili i dobili su svoju sobu, bez problema spavaju u svojoj sobi.
...ja ne znam gdje bi došla da svojim dečkima tako dopustim.
