Prvi dan u vrticu...

[she]

A on znam da place sada, i da nece jesti...sve znam..

Ovo ti uopšte ne čini dan lakšim

Razmišljaj pozitivno, da se igra sa decom ili mazi sa tetom, da se smirio čim su se zatvorila vrata (najčešće tako i biva, uverila se lično), da plače jer plaču druga deca a ne jer je baš toliko tužan (moji su znali da rasplaču i one već adaptirane - to ti je solidarnost kolektiva ), razmišljaj o popodnevu koje sledi...THINK PINK ukratko! Ne nameći si brigu i tugu napamet

Ja sam prvih dana slušala izveštaje tipa ''plakao je pola sata, pa je bio tužan 20 min, pa je opet plakao 34.5 minuta pa je rasplakao i brata...''. Onda sam jednog jutra pitala tetu:''A jel vama vera zabranjuje da ponekad slažete roditelje?''. Posle mi je, kad je sve prošlo, ispričala pravu istinu. Nije me doduše lagala providno ali me je lagala i znala sam to ali je nekako lakše kad čuješ lepu laž od tužne istine.

[Jullishka]

Dosli smo kuci...kad sam otisla po njega, tu je bila jedna mama sa deckom koji je u istoj grupi, i teta joj je pricala neke stvari...generalno, nisam htela da budem bezobrazna i da slusam, ali sam jednostavno tako stajala da sam cula, kako joj prica da je on jednostavno takav, osetljiv, da je ovo preveliki sok za njega itd itd. E sada...pogledala je i mene, kaze: ako zurite da vam donesem Vanju? Ja kao...ne ne, evo slusam vas, izvinjavam se, ali nekako mislim da je sve to isto kod svih nas...na sta je ona meni rekla: e, Vanja je za malu nijansu bolji od njega, pravi i pauze izmedju plakanja Sto je meni bilo jako ohrabrujuce, iskreno! A ovaj malu, nesto stariji od Vanje, stajao je do mame, sa divnim prevelikim ocima i slusao tetu i mamu! Kad sam usla da ga uzmem, on je sedeo na stolicu, a teta kaze: evo ga moj profesor, on je kao profesor ovde sedi, i nadgleda...kad me je video, rasplakao se i dotrcao, naravno...plakao je malo, teta je rekla da nije nista strasno, da ce sve to proci, samo da oni budu zdravi, da ne bi imali problema s te strane...naravno da nije jeo, nije hteo ni da pridje stolu, ali i to je kako je rekla normalno. Napomenula mi je da flasicu obavezno nosimo, posto je videla da se sa flasicom smirivao..
Sada su mi dosli svekar i svekrva (ne ne, nije mi to fun part of my day) i Vanja je otisao da proseta sa babom...ja sam okej sada. Nadam se da ce svaki dan biti sve bolje i bolje...

[olja]

Nemam iskustva, ne znam sta bih ti napisala, samo zelim da ti posaljem Znas da to sva djeca prodju pre ili kasnije (nas to npr. tek ceka ), grli ga, mazi i ljubi Bice bolje kako prolaze dani.
(pozdrav glasnoj baki )

[Viva42]

Niko je i danas super podnio. Pozdravila sam se sa njim kao jučer,čak je i vidio kad sam izlazila kroz vrata i nastavio se igrati.Rekla je teta da se cijelo vrijeme(bio je malo manje od 1 sat) igrao i plesao.Kad sam došla pokazivao mi sve igračke s kojima se igrao,mahao tetama pa-pa,a jednoj je čak išao dati i pusu. Ovo mi za sada izgleda sve idealno i kad bi ovako ostalo bilo bi presavršeno. Samo kaj me strah idučeg tjedna kad bude duže ostajao i na ručku i spavanju,pa kad skuži da to nije samo igraonica.A strah me i ove zakašnjele reakcije, koje pričate da su gore nego ove početne

[podocnjaci forever]

...jesu, čini se da su ove zakašnjele reakcije gore od tih početnih... sad to vidim iz prve ruke...

...mališa nam je s godinu dana krenuo u jaslice i cijelo to prvo, hm, polugodište (od siječnja do srpnja) reagirao je za 5+, po riječima svih teta, iznad svih očekivanja... a često je izbivao zbog boleština, pa se onda opet uključivao itd... kad razmišljam o toj prilagodbi, zaključujem da je bila uspješna iz više razloga, a najviše jer se on u toj dobi toliko lijepo, dugo i konstruktivno znao igrati, da je to i mene i mm i sve posjetitelje uvijek iznova iznenađivalo (govorim o 2-3 sata samostalne, konstruktivne, istraživačke igre, da, baš toliko)... osim toga, u toj dobi im nisu ni potrebni vršnjaci, pa je on tako, sam sa sobom fino istraživao i uživao...

...i druga godina je prošla savršeno, džabe smo mi stalno očekivali tu zakašnjelu reakciju... tako je dobro reagirao i dalje, da smo mm i ja postali glavni pobornici jasličko/vrtićke opcije za djecu, u stilu "ne mučite jadne bake i djedove kad je djeci u vrtiću super"

...i onda je prošle jeseni počela kriza... s usponima i padovima, jedan period (duži, doduše) je sve ok, zatim isto toliko dugi period plakanja pri ostavljanju i sl.... što je bliži bio tom periodu stvarne socijalizacije, znači kada se ipak počinju stvarati neke sklonosti i prijateljstva, to je on više zamračivao...

..a kulminiralo je ovog proljeća, odn. zadnjih dana u lipnju... jednom prilikom me srušio onako trudnu koliko se otimao da ne ostane u vrtiću
...zatim je cijelo ljeto uopće odbijao bilo kakvu konverzaciju o vrtiću, da bi, eto, ovih dana ponovno krenuo... strašno je bilo u pon., isto tako u uto, ali danas već malo bolje... neću prizivati vraga, nego još osluškujem kako će se situacija razvijati...

..ali, hoću reći, nije ta zakašnjela reakcija toliko gora u smislu jačine ili učestalosti plača, histerije ili tih ostalih popratnih simptoma... ne, fora je u tome da mu ja sad baš ništa novo ne mogu reći, sve je već iskusio, zna kako se u vrtiću živi, i ne mogu mu ništa više "prodati" kao mamac ili utjehu
..no, ostaje taj zdrav razum i jača svijest u starije djece, pa se u to treba pouzdati... ako mališa ipak pokaže rezon kakav zna u teškim situacijama pokazati, onda ipak i neće biti tako loše...

...dejzi, a u kojem ste vi vrtiću?

[Zira]

čitam ovaj topik kao dnevni report "kako je prošlo danas".
moja n. je ostala bez problema, mahnula mi sa sredine sobe i nije prekidala igru. d. je prvo tražila da ostanem još malo, pa da mi mahne s vrata no na vratima je počela plakati i dozivati me . ja sam nasmijana odlazila i mahala joj uz riječi "mama mora ići na posao, ali će brzo doći po tebe" (prije sam im objasnila da će se malo igrati unutra, pa idu u park, pa će ručati, pa dođe mama). sad, ona plače, a ja se smijem mi je totalno grozno, ali mislim si da možda time šaljem poruku da je ostavljam u sigurnim rukama, ili ona gora varijanta, da dijete misli "ja plačem, a mama odlazi vesela" . nisam pametna jer ako budem odugovlačila s pozdravljanjem vjerovatno će se pridružiti i n. i onda je tek problem.
čekala sam vani tetu koja je izašla nakon par minuta i rekla je da se d. smirila. nije htjela da ju teta drži u naručju nego je plakala na podu, druga djeca su je tješila, skupa s tetom, ali nije htjela fizički kontakt. nakon toga se pridružila djeci u plesu. u toku dana su obje par puta same prišle teti, pa je ona zadovoljna ostvarenim kontaktom i kada su išle van nisu držale jedna drugu za ruku nego je svaka dala jednu ruku teti. to bi trebalo značiti da se neko povjerenje stvara , valjda.
u ponedjeljak mi je bilo najlaše jer sam osjećala "leptiriće" u želucu kako mi djeca kreću u vrtić dok sad osjećam grč jer se bojim tog rastanka.
kada sam došla po njih mirno su mi prišle, dirale me, poljubile, zagrlile smo se...
sad je onaj dio koji me zabrinuo. doma nakon spavanja n. je bila cendrava i nije me htjela blizu sebe, gurala me nogama, nije se dala zagrliti, rekla je da se maknem, da odem pa-pa. ona je plakala u sobi, a ja u hodniku. non stop sam dolazila k njoj ne bi li je zagrlila i teškom mukom mi je pružila ruke nakon sigurno 10 minuta. ja sam uvjerena da mi na taj način možda i nesvjesno pokazuje protest što je ostavljam u vrtiću.
ništa, sutra idemo dalje, opet do spavanja i tako još tjedan dana. tete su optimistične kao i pedagogica koja ih je promatrala u grupi, ja sam uznemirena tim rastancima jer uvijek mislim kako nešto nisam dobro napravila. da nisam dobro objasnila, da sam krivo mahnula, da sam nasmiješena, a one tužne... grozno...
mah do sutra.

[Jullishka]

joj zira, i ja kroz sve to prolazim
mislim da je to njen protest sto je ostavljas u vrtic...ono, po svim onim citanjima, pricama i iskustvima koje sam cula/citala oko vrtica.
Vanja je jutros plakao vec pri sam ulazak u dvoriste vrtica Ja sam ga nosila u rukama i objasnjavala da nema potrebe da place, da ce mama otici malo da radi, i odmah da dodje onda po njega...cak sam nesto razmisljala da ga ostavim malo duze jutros, ali onda kontam da nema potrebe i dalje, posto su mi tete rekle da ce mi sve to oni reci kad bih trebala da ga duze ostavim. Smirio se, obukla sam mu zepice, i kad smo krenuli prema njegovoj grupi, poceo je da place i da vristi u sustini, ali je teta izasla, uzela ga u ruke, on se bukvalno otimao drzeci se za mene ja sam ga poljubila...a videla sam kad su usli teta je pokusavala da mu nesto objasni, iako poznajuci svoje dete, kad je tako rasplakan, ne gleda i ne slusa nista!
Inace, ja i dalje imam muku sa stomakom, ali generalno me ne boli celo telo kao prva dva dana, ne povracam, ali dijarea me unisti....i on isto juce je imao meku stolicu jednom, kao i prekjuce. Valjda je sve to posledica ovog privikavanja, nove sredine, stresa...ne znam Ja gutam tablete za stomak, a mislim da treba i neke za malo smirenje....ili bar da me promene u odnosu na ljude. Iako nisam neki ljubitelj svekrve, uvek sam bila krajnje korektna snjom, a kad su juce dosli, ali bukvalno ih nisam ni pogledala (Nije da mi je nesto tesko oko toga, svakom po zasluzi), ali i uvece kad je dosao nas drug, rekao je da sam ga docekala kao da sam ga mrzela ili da sam mu ljuta u tom trenutku....rekla sam mu da stvarno ne osecam nista od toga, vec da sam poprilicno sjebana zbog nekih zivotnih situacija koje mi se desavaju bas ovih dana Idem da ga uzmem iz vrtica...nadam se da je bar malo prestao da place, verujem da jeste..

[teutonija]

I ja sam sva nikakva ,i teško mi je ujutro.
danas je ostala nešto malo manje od sat vremena.Ostala je bez problema ,malo smo se skupa poirale cc 5 minuta i kad se sama digla i otišla teti poljubila sam ju ,rekla da ću brzo doći i otišla.
Nije plakala ,igrala se ,no zanjih 10 minuta me počela dozivati ,postala tužna ,a kad sam ušla odmah mi je dotrčala i rasplakala se ,miš moj mali.
Još samo sutra ,pa dva dana pauze ,jedva čekam.Drugi tjedan ih vodi MM.

[Mamidji]

tek sam danas skuzila topic i osim kaj sam se nekoliko puta rasplakala dok sam sve iscitala, pocelo me i frkati u trbuhu !
naime i mi krecemo u jaslice po prvi puta 15tog ovog mjeseca i jako se toga pribojavam.....u startu znam da grijesim jer bi morala imati pozitivniji stav (I turdim se ... ) al sad kad vas sve citam..........bojim se.....i nemrem si pomoci.....

Julls nadam se da ce Vanjusku brzo proci ta prva kriza a ti mi se mila drzi.....lako je citati sa strane i pametovati, pa zato to ni necu...a i totalno samnova na ovom podrucju pa cu za sada sutiti i pratiti ......zato cu ti samo poslati
Teutonija cini mi se da snajkica to dosta hrabro "odradjuje".....ljubac i njoj i ti mi se drzi.......

ubrzo ocekujte izvjestaje i od mene.......a do tada vas budno pratim i drzim fige da svi novi vrticanci i jaslicari hrabro ostave suze i tuzne prve dane iza sebe....

[Zira]

mislim da treba i neke za malo smirenje....

ovo mi je palo na pamet jutros u autu kada sam ih vozila u vrtić .

moje su danas obje ostale plačući. teta kaže da se n. odmah okrene igri i ne pita za mene dok d. ima faze tuge, pa odplače i odtuguje, pa nastavi dalje.
ručak su lijepo pojele i to me veseli.
kada sam došla po njih d. je potrčala meni drhteće brade govoreći kako je mama brzo došla (bože, ponavljaju to ko mantru ), a n. je bila sretna što me vidi, ali bez grama tuge u očima.

n. je jutros imala istu epizodu kao i jučer nakon spavanja, dakle definitivno protest iako na očigled adaptaciju podnosi bolje od d.

ajmo, držimo svima palčeve! još sutra, pa vikend

[hram]

I mi smo u "klubu"!
Prvi dan, kad smo ušle unutra, kao da smo u zvjerinjaku. Meni još od vikenda nije bilo dobro, zgrabila me neka crijevna viroza s vrućicom pa sam su mi sva čula bila dodatno iziritirana. Ostali smo jedva sat vremena, a da se Barbi nije mrdnula iz mog krila. Drugi dan, meni je već bilo puno bolje, pa sam se mogla i posvetiti djetetovoj adaptaciji. Iako se B. od mene nije i dalje micala ni milimetra, kod prvog odvajanja nam je pomogla pedagogica koja se nenadano pojavila u našoj sobi. Uzela je B. iz mog naručja u svoje i dala mi znak da odem i da se vratim za pola sata. Rekla joj je da idem u dućan i da ću se odmah vratiti. Plakala je niti minutu i odmah se primila neke igre. Kad sam se vratila, taman je oprala ruke za doručak. Čovjek bi rekao - Bog bogova. U srijedu, priča posve suprotna. Vriska i vika počinju još dok sam ja na vratima i traje punih sat vremena, koliko me nije bilo. Jako je plakala i neprestano pitala tetu "kud je mama otisla? kud je mama nestala?". Teta mi je kasnije rekla da se od nje uopće nije mogla posvetiti drugoj djeci, koliko je trazila paznju. Kad sam došla bila je u suzama, jecajima, šmkljiva i slijepljenih trepavica, sva znojna po leđima od muke. Tim mi je teže bilo ostavit ju danas. Ostavila sam ju samo pola sata duže nego jučer, ali u nekako mirnijoj atmosferi jer je bila druga, a ne ona od jučer (već sam primijetila da se disciplina u sobi razlikuje ovisno o teti). Kad sam se vratila, teta je rekla da je i dalje tražila pažnju, odbila doručak i sve slično kao i jučer, samo što je sada manje plakala, a više bila tužna i neprestano vukla tetu za kutu. Tete srećom imaju razumijevanja za takvo ponašanje jer je Barbi najmlađa u grupi... moglo bi se reći da je u odnosu na neku djecu iz grupe (koji imaju skoro 4 godine) mala beba.
Kao i svi... strahujem od sutra. Do sada još nije bilo otpora prilikom odlaska u vrtić... samo nakon razdvajanja.
Čak se svaki put pozdravimo s "vidimo se sutra", ako dijete uopće ima pojam o tome što je "sutra".

[Mrđi]

evo i nas. Mi smo presle iz vrtica di ej isla u jaslice u novi vrtic u mjesanu grupu od 3-7
I ima tu svega. Prvo smo pohodili vrtic u osmom mjesecu i divili s edvoristu i toboganu (njime je mogu potkupit).
I ond aje odao prvi dan... plač.
Drugi dan je vec tulila da nece ic,a ja sam moral u dr. i obecala da cu odmah doci. Morala sma je nosit do vrtica inace bi se natezale 2 sata za prec par stotina metara. (ovaj nam je vrtic jako blizu) Nije tila plakat ali me svakih 20 sek morala nesto pitat, dok kod treceg pitanja nije pukla.
ja sam cool i kao smjesim se.
treci dan nije isla - mi isli svirat niej je imao tko odvest pa je ostala kod bake.
cetvrti dan je plakala da nece i da je boli nogica. OStala je doma uz obecanje da ce ici sutra.
Znam da grijesim. A zastoej ostavljam? jer nisam psihicki spremna i meni je ovako lakse.
Meni inace zbog glupog radnog vremena ona ostaje na spavanju u vrticu jer je nema tko cuvat od 11-15 a takve grupe nema.
Srecom tu ima jednu prijateljicu iz proslog vrtica.
Ne znam jel dobro d aje mjesana grupa, jos s euvik propitujem jesam li ej trebala ostavit u istom vrticu i radit zrtvu i trat se z apoc i doc po nju
jos uvik nisam pametna.
Nadam se da ce se ona prilagodit bolje od mene....
s tom ce djecom ici i u skolu.
Cekam dan kad ce mi pocet opet s veseljem pricat sto lijepoga rade u vrticu...
zivi bili pa vidili.....

[Jullishka]

Kad sam otisla da ga uzmem danas, sedeo je za stolom sa jednom devojcicom a teta je stajala pored njega, nesto mu pricala i mazila ga po glavi (mislim da me je videla pa je to bilo ono...evo, mazimo se )...kako god, uzela ga je u ruke, dovela ga, a on se naravno opet rasplakao kad me je video...i grlio me je . Teta je rekla da ima pomaka napred, da nije jeo i dalje, ali da je poceo da komunicira snjom, ali ne i sa decom...kaze, sada je u fazi da trazi zastitu od nekog starijeg, posto je uvek bio uz mamu ili tatu. Rekao je pa-pa, dao pusu....i kad smo izasli, kad sam ga pitala dali cemo opet ici sutra, rekao je NE. Pa onda posle nekog vremena sam ga opet pitala, rekao je DA. A ko zna sta on u svojoj glavici to misli da se desava...

[Zira]

ja u toku dana kasnije kada samo zajedno pokušavam što manje pričati o vrtiću da ih previše ne gnjavim s time i da ne stvorim neku "veliku stvar" oko toga . kao da već nisam .
kada smo kasnije išli opet negdje s autom rekle se "mama ne ide poco", pa sam rekla da ne idem jer sam danas već bila, ali da idem opet sutra. susjeda ih je pitala idu li sutra u vrtić, rekla su of kors ne .

danas poslije spavanja n. nije bila ljuta na mene i zaista smo poslije podne proveli u veselju .

evo, sada njih dvije među sobom pričaju o tetama iz vrtića i ponavljaju im imena

[Viva42]

Niko je danas sa veseljem išao u vrtić.Po putu se zamazao,pa sam ga ispred sobe još malo brisala sa maramicama,a on nije mogao dočekati kad će ući u sobu.Kad smo ušli, rekla sam mu da mi da pusu,a on krenuo prema igračkama i onako usput mi samo mahnuo.
Kad sam došla po njega,teta mi je rekla da je plakao,ali kad su svi plakali i to uglavnom kad dođe netko od roditelja.Ali uspjela ga je smiriti. Kad me vidio,bio je sretan,ali se još malo poigrao,pa tek onda krenuo prema meni, mašući djeci.
Niko se u zadnjih par dana počeo jako maziti sa mnom, nakon buđenja.Hoće da ga nosim,i onda mi jako dugo ne dozvoljava da ga ispustim. Jutros sam ga skoro sat vremena morala nosati,jer čim bi ga ispustila,počeo je jako plakati. Sve si razmišljam u koliko ćemo se morati buditi,kad ću ja nakon što ga ostavim u vtiću morati na posao.

[melita]

Zita kuri 38,2! Toliko od naše prilagodbe, do daljnjeg ostajemo doma. A onda za desetak dana, opet sve iznova. Ah, čari vrtića!

[Jullishka]

Danas je puno bolje kaze teta...plakao je, ne celo vreme, nije jeo, sedeo na stranu i posmatrao...kaze teta, on kad sam odluci, ustace
Sretnija sam...puno...

[Hajdi]

Da se i mi pridružimo izvještajima o prvim danima u vrtiću.

Jakob je navršio tri godine početkom kolovoza. Do sad ga je čuvala jedna teta koja je Ninu i Luciju čuvala do škole, ali sad njega više nije mogla.
Primljen je u grupu od 3-4 godine, ima ih 19 na dvije tete.

Prvi dan sam došla s njim u 9 i ostali smo do ručka (sam je htio, rekao da je gladan). Na početku malo bojažljiv, kasnije se uključio u igru, naročito kad smo išli van pa su se vozikali romobilima. U utorak smo došli u 8, bila sam sat vremena, pa sam otišla i došla po njega poslije ručka. Teta je rekla da je plakao samo zato jer je ostao bez lubenice, nije htio sjesti za stol skupa s ostalima jer se igrao. Dala mu je jabuku pa se utješio. U srijedu sam ga ostavila odmah samog malo prije doručka i došla po njega poslije ručka. Druga djeca su već ležala i spavala. U četvrtak su tete pokušale da ostane na spavanju ali nije mogao zaspati. Došli smo po njega u dva pa je zaspao doma na kauču. Probudio mi se sa začepljenim nosom i s temperaturom 38,3. Jes nam dugo trajalo!
Dala sam mu paracetamol, navečer i po noći je bio bez temperature, malo je šmrcao. Danas ujutro sam odlučila da ga ipak vodim u vrtić pa ćemo vidjeti.
Malo je protestirao i htio da ostanem s njim ali sam mu objasnila da u vrtiću nemaju hrane za mene ni stolice ni ničega, da je vrtić samo za djecu. Zasada nismo imali ni velikog plača ni panike tako da prvi dani prolaze iznenađujuće dobro, ali očekujem probleme kad bude vidio da je vrtić obaveza i da se mora ići svaki dan.

U vrtiću jede dobro koliko znam, samo već nekoliko dana nije kakao, što pripisujem stresu i novom dnevnom ritmu. Tete su mi simpatične i sve što sam vidjela dok sam bila tamo mi je ok, od ponašanja prema djeci do ponašanja prema prisutnim roditeljima. Zasada nemam niti jednu spomena vrijednu zamjerku.

[Viva42]

Nakon sunca,došla nam je kiša,kao što sam se i bojala. Danas je ostao plačući i toliko se derao i vrištao da ga tete nisu mogle umiriti. A imala sam neki predosječaj da će tako biti,pa sam čekala vani,a teta ga je nakon 15-20 min. izvela. Nadam se da će do ponedjeljka zaboraviti današnji plač.

[Mrđi]

danas je moja izjavila d anece vise ic u vrtic jer joj je jedan predskolac (ja bila tu) rekao da samo zenske placu
pa ja njemu: ti je trebas zagrlit i rec da je u vrticu super, ti si velik i zato ne places..
Svejedno moja nije popustila Sricom je sutra subota.
Ostavila sam je u suzama, docekala me u suzama i da je boli drob (naravno od plača)
uhh...

[Hajdi]

Po Jakoba sam došla točno u dva i taman se probudio. Bio je dobre volje i nimalo žalostan. Teta je rekla da je cijeli dan bio super, zaspao bez problema. E sad da me ne doleti forumsko prokletstvo, jer ovo je bila najbrža i najlakša adaptacija u povijesti foruma.

[IINA]

Mene to čeka, tamo negdje za mjesec dana
Čekam da ostatak ekipe bar donekle dođe k sebi, pa će nama biti lakše.
Inače, ovo o tome da dijete MORA imati fazu komatoze, baš nije istina.
Moja starija je krenula sa 3 i tri mjeseca. Nikad, ali nikad nije plakala niti kod dolaska,niti tijekom boravka, a bila je i još je izuzetno emotivno dijete vezano za mene. Još ne mogu u to ni ja vjerovati, al eto, krenula je u školu, a fazu prilagodbe nije imala

[Zira]

melita, nadam se da će z. brzo ozdraviti samo na žalost ponovni polazak u vrtić biti će opet problematičan.

moja d. je danas počela plakati već u autu. nije to plač i deranje nego samo tužno drhtanje brade, suzne oči uz riječi "mama nemoj ići raditi". onda slijede moja objašnjavanja i to ju umiri. n. za to vrijeme mirno komentira kako ide u vrtić i maše drugim autima na semaforu .
u grupu su obje ušle sa mnom, d. sam morala nositi, a n. me držala za ruku. d. je odmah počela plakati, ali je sama tražila da ju spustim dolje da obrišemo nos. poljubile smo se i ostale su plačući.
teta kaže standard da n. odmah krene s igrom, d. malo kasnije, ali ne plače dugo. d. u toku dana malo-malo pa dođe do tete, traži da ju digne na ruke, malo pomazi. uglavnom traži njenu zaštitu. n. se igra samostalno i surađuje u igri s djecom, teta je rekla da je mali hahar i da zna se dobro izboriti za svoj položaj. dobro, još dosta tete toleriraju dok ne prođe adaptacija, pa im možda malo i popuštaju. plesale su, pjevale pjesmice, dobro su ručale...
kad sam došla po njih bilo je kao i jučer, n. sretna i zadovoljna, a d. sretna što sam došla, ali suznih i tužnih očiju .

a ja? ja svoje oči mudro skrivam iza sunčanih naočala .

od srijede ili četvrtka krećemo sa spavanjem.

n. doma i dalje mene odbija, pogotovo kad je umorna ili se tek probudi .

evo vikedna, vrtić

[teutonija]

Nama danas bio najgori dan ,ostala je bnez problema ,kao i došla u sam vrtić ,ali kad sam dšla po nuju plakala je već dobrih 10 minuta i bila sva znojna od muke.Uh ,grozno mi je bilo ,6 ih je novih i svi plaču ,i to jedan krene ,pa onda svi za njim ,moža i ne bi tak jako da ne plaču ostali jer ostane bez problema ,čak mi i mane i počne se igrati.

Drugi tjedan ih vodi tata, al Mala ostaje samo od 8 do 11 tj do spavanja.
Mene to nevjerojatno emotivno iscrpi ,nemam više atoma snage ,imam osjećaj da sam prazna.

Inače popodne doma je ok,vesela ,zaigrana ,nit se pretjerano ne vješa po meni ,mislim ne više nego 90 % vremena, ko i prije

[yra]

I mi smo krenuli prošli ponedjeljak. Po dva sata.
I moj mišković plače, no ne dulje od 5-10 minuta.
Jučer je ostao i na ručku. Pojeo je dvije porcije za ručak!
Mislim da je to dobar znak!

Ti počeci su najteži, no kada se priviknu, e, onda je to već pjesma.
Moj stariji Marin voli ići u vrtić i često bi išao čak i vikendom.
Mislim da to odvajanje teže podnosimo mi nego naša djeca, samo što to oni iskazuju suzama...

[Jullishka]

Mislim da to odvajanje teže podnosimo mi nego naša djeca, samo što to oni iskazuju suzama...

Ma ja sam ko kisna godina plakala kad sam ga ostavila prvi dan....ne preda njim, kuci naravno, da me on ne vidi. Ali i ja tugu tako iskazem

[mlada mama19]

Evo nas na ovom topicu

Lana je 1.9 krenila prvi put u jaslice,prvi dan smo bile cilo vrime skupa,malo se igrala,više bila uz mene.Drugi dan smo bile malo skupa,pa sam je ostavila 10min čisto da vidim kako će reagirat,pozdravile smo se,poljubile se,napomenila mi je da joj kupim lizu (tako svaki put) i mahnila mi bok,sve je prošlo super,isto tako i 3.,4., i 5.dan s tim da sam je 3. ostavila 30min,4. 1h i u petak 2h,znači prvi tjedan nam je proša bez iti jedne suze,a po svemu znam da to neće tako ostat,pa sad išćekujem tužnu fazu .Sve dane je bez problema jela i pila u jaslicama,ali uvjek se potrefilo da sam ja bila tu,ovaj tjedan neće ostat na spavanju,mislim od sljedećeg,pa ćemo vidit mislim da će tada počet plač,uh već me srce steže za sutra

Pusa podrške svim ostalim roditeljima i djeci

[Nina334]

Mi smo krenuli isto 01. 09.
Ja zadovoljna, očekivala sam puno težu situaciju. Prvi dan se super igrao s djecom dok sam ja bila tamo, ostavila ga sat vremena, malo je plakao, malo nije. DOručak mu ja uspjela dati.
Drugi dan sam opet ila sat vremena s njim, igrao se s djecom i bio super volje. KAda sam otišla, plakao je da sam ga čula skroz do auta, a nisam baš bila blizu parkirana. Teta je rekla da je imao periode plakanja i periode igranja.
Treći dan je ostao sve do ručka, teta je rekla da je super i neka ga ostavim na ručku. Nije pojeo ništa, a ja sam mu uspjela kada sam kasnije došla nešto malo dati.
U četvrtak je ostao na spavanju, uspio je zaspati na rukama, no brzo se probudio i probudio ostatak grupe. Kako još do 15. 09. ne radim, teta je rekla neka u petak dođem malo ranije da ne probudi grupu. Ja došla, i čekala oko 45 minuta da se gospodin ne probudi.
Uglavnom osim kruha i malo juhe ne pojede ništa, no, kako sam vidjela neku drugu djecu ( jedan mali je zaista neutješan ), mislim da je sve ovo OK.
Od silnog vikanja skroz je izgubio glas, no doma je super volje, jedino nešto lošije spava ( valjda proživljava sve kaj mu se desilo taj dan ).
Sutra sve od početka!

[Jullishka]

Mi smo jutros dobro prošli. Ili bar bolje. Verglamo tu priču da mama mora da ide da radi, da uzme pare, da kupi ovo i ono....i kad smo stigli, nije plakao, ušao je lepo, videla sam da je odmah skrenuo tamo gde obično sedi sam i gleda decu...ali nije plakao. E sada, videću kad budem otišla kako je bio dalje...

[Hajdi]

Mi pričamo da u vrtiću nema hrane za mamu pa bi mama bila gladna da ostane
Danas ostao bez da trepne