Prvi dan u vrticu...

[Jullishka]

Znaci, u maju mesecu su nam rekli da nije primljen, a 29.08. su nam se javili da je primljen i da vec moze poceti od 01.09 da ide na privikavanje. Vrtic je odmah tu iza nase zgrade, fin je, slusala sam od raznih roditelja da su jako zadovoljni. Iskreno, ko grom iz vedra neba, nisam ocekivala, ali sam resila da ide sto pre, da se navikava.
Juce smo otisli da predamo dokumenta. Danas nam je prvi dan privikavanje, sat vremena. Znam da se sada dernja tamo, a mene dusa boli. Ceo dan juce mi nije bilo dobro, jutros sam shvatila da je to psihosomatski...gusi me, zeludac mi se prevrce, placem evo, celo me je telo bolelo, mm me grdi sto sam takva, ali takva sam. Znam da mi to puno teze prihvatimo nego oni, ali tako mi je tesko, ostavili smo ga, okrenuli se i otisli, a ja sam vec ridala. Dajte neku rec utehe ili ne znam. Znam si dete, plakace, glasan je...ovaj sat nikako ne prolazi!

[JiA]

Ej, dobrodošla u klub!

[she]

Joj, Jullushka, utešila bih te ali ne znam kako. Možda je ovo idealno mesto da to naučim.

Jutros sam baš imala sličan slučaj u vrtiću i sve vreme razmišljam jesam li pogrešila. Naime, ćerkica jednih naših poznanika je prešla iz privatnog u državni vrtić i juče joj je bio prvi dan - ušla je mirno, dobrovoljno, malo plakala kad su izlazili napolje na igranje(po priči B i M) a kad sam došla po njih videla sam je kako sa svojim stvarima sedi na stolici pored tete. Jutros smo opet došli svi u isto vreme - ona je plakala i ridala već od buđenja, otimala se na vratima, mama je krila suze i očima tražila utehu od mene. Neko vreme smo išli zajedno (ona, njm i ja) i jedino što sam umela d ajoj kažem jeste da bih sad zaplakala zajedno sa njom, da mrzim septembar baš zbog tih velikih promena (polazak u jasle, prelazak u vrtić, polazak u školu, promena razreda, upis na faks, upis nove godine...iako sam sve to preživela i dalje mi svakog septembra želudac reaguje), da bih se sad vratila i uzela malu na krilo i probala da je umirim, da umirem zbog dečije suze...

Možda sam joj trebala reći da će se mala smiriti čim se zatvore vrata, da je lažem da se igrala juče sa B i M, da su sva deca plakala na početku, da su tete sjajne...Jednog dana bih joj priznala za sve što sam je lagala (sem za tete - za njih ne bih lagala, zaista su divne)

Ne znam...Ponela me emocija

[melita]

Evo i mene u klubu! Probudila se kad i ja (a budim se u pola šest) i krenula plakat da ona neće u vrtić. Otišla sam na posao, plakala je; nazvala sam mm-a, plakala je; išli su pješice do vrtića, plakala je; ostavio ju je u vrtiću, plakala je! Sjedim ovdje i sve me trga iznutra. Jednostavno bi se digla sa stolca i u pola 12 otišla po svoje dijete.

[SlucajniGost]

Ja potpisujem JiA.



Prvi dan kad sam ostavila dijete u jaslicama, jedna teta je ostala s njime (u tom je trenutku on bio skroz kul), a druga teta je poletila za mnom.

Pomalo

[Jullishka]

Taj jutrasnji sat mi je bio mislim najduzi u zivotu....kad smo ga odveli, rekla sam teti: on je jako privrzen...a ona je meni rekla: ne brinite, svi su oni privrzeni. Tamo su vec bila deca koja su plakala...
On je usao, negodovaci, nije jos poceo da place, ali ja sam pobegla...mm je hteo da se vrati da vidi samo sta radi, nisam mu dozvolila.
Kad smo dosli posle jednog tog sata, teta je rekla: nije prestao da place, on nije bio besan, vec se vidi da je tugovao, stojao pored prozora i plakao...joj ljudi, umirem od muke. I dalje imam stomacne tegobe inace. Rekla je da nije nista jeo, da nije hteo ni da pridje stolu, sto je i ocekivano, i napomenula je da je bolje da place sada u pocetku, nego da odmah sve to lepo prihvati, pa onda posle nekog vremena da pocne da negoduje.
U grcu sam, sada je zaspao...spava mu se, ipak je preplakao sat vremena, a ustao jako rano! Kuci je odmah jeo sa tatom, a kad sam ga tamo uzela u ruke, u sekundu je prestao da place, mis moj mali...i sada bih plakala, iskreno, i suze su mi u ocima, stomak me boli, lose se osecam, stvarno lose...

[Buhtlica]

Znam kako ti je,
J. je ovo druga godina vrtica, isto kao i Z.
Z. se ove godine jako veseli, zbilja ide sretno u vrtic. Ali J. tuguje. Jako. Slama mi se srce. Mislila sam da ce ove godine ici lakse, ali izgleda da s njim ide teze. Jucer je cijelo vrijeme prosjedio na stolici kraj vrata i cekao da dodjem. A ostao je tamo oko sat vremena. Danas ce ostati malo duze, sad idem po njih. Vjerojatno cu ga isto zateci kako sjedi na stolici i gleda u vrata...

[lilly]

Ne mogu se stavit u vasu kozu, i nemrem rec da znam kako vam je, ali suosjecam..

Mislim da klinci osjecaju tu zabrinutost i onda si misle: "Sigurno nesto nije u redu s tim mjestom kad moja mama tak brine..."

[she]

Kad su moji polazili u jaslice načitala sam se i literature i iskustava majki na tu temu. Ono što sam saznala je sledeće:
- najteži period za odvajanje je između 18 i 36 meseci
moji su bili stari 21 mesec
- svako dete pre ili kasnije ima krizu odvajanja. Bolje je da je ima na početku nego kasnije
Pri polasku u jaslice Matija je plakao 2 meseca. Prvih dana se nije smirivao, Boris bi počinjao da plače pored njega a ni ostala deca nisu bila baš najsrećnija. Pri prelasku u mlađu vrtićku zaplakali su samo prvog dana a onda ništa od septembra do februara. Onda je Matiju stigla kriza i plakao je svakog jutra punih 5 meseci. Ma čuj plakao - urlao, otimao se, grizao i šutirao, odbijao bilo kakvu komunikaciju sa tetama a popodne i samnom - jedva preživesmo
- ako dete ne tuguje za majkom onda je to znak da nešto ne valja
Pritom moram da naglasim da nije bolja majka ona čije dete urla 2 meseca od one čije se dete smiri nakon par dana. Prosto, oni tim plakanjem pokazuju da im nedostajemo i da nas vole najviše na svetu, nebitno koliko plakali. Jedna suza je dovolja da u njoj pročitamo sve njihove emocije.
- pre ili kasnije sve prestane
A onda kad vaš mališan krene od jutra da brblja sa kim će se i šta igrati danas, kad krene da celog popodneva prepričava šta su radili u vrtiću i ko je sve došao, kad dođe sa pohvalom da je nacrtao nalepši avion ili da je prvi dotrčao do cilja, kad vam pričom jasno da do znanja da mu prijaju ta organizovana igranja i aktivnosti...onda se sve zaboravi...Setite se tužnog perioda jedino kad čujete neko dete da neutešno plače tamo negde u desetoj sobici od vaše

Moram da dodam da sam ja njihove periode adaptacije preživljavala jedino zahvaljujući valerijani. Čak me ni ona nije smirivala do kraja. Bilo je noći kada sam navijala sat da me probudi u 4h da popijem tabletu da bi prodelovala do 7:30 Ma strašno - najteži deo mog roditeljstva

[Viva42]

I ja noćas nisam spavala. Jučer sam bila sa njim sat vremena i nisam ga ostavljala,a danas sam ga ostavila na pola sata.Koliko sam jučer bila u komi jer sam vidjela da mu nije to baš leglo,nije mu bilo zanimljivo tamo,toliko sam sad ,kad smo se vratili kući sretna, jer je sve super prošlo.Čim smo došli teta ga je uzela za ruku i zaigrala ga,ja sam došla do njega dala mu pusu i rekla da idem samo do dučana i mahnula mu. On nije ni skužio da sam otišla. Kad sam došla teta ga je nosila, jer je rekla da je sad počeo malo tražiti mamu,ali da je cijelo vrijeme bio super.Ali sad me opet strah za sutra,jer veli teta da će sutra znati da ostaje,pa bi moglo biti plača.I da,samo jedno dijete je u našoj grupi danas plakalo i to ne puno(teta ga je nosala i mazila) a svi su prvi puta u jaslicama.
Julishka potpuno te shvaćam i meni je MM rekao da previše dramim i da ću to prenjeti na maloga.A jeste vi jučer bili zajedno u grupi ili mu je danas prvi dan? I jesi se pozdravila sa njim ili si se samo izgubila? Nama su rekli da se obavezno moramo kratko pozdraviti sa njima.

[Nada]

Draga Julishka i samoj mi je tako bilo prije godinu dana, svakim danom bivalo je bolje.
Nikada iz vrtića nisam otišla dok Lora nije prestala plakati. Predala bih ju tetama, poljubila ju i brzo otišla u hodnik da djetetu skratim agoniju zbog rastanka. A onda bih u suzama sjedila na klupici pokraj sobe i čekala da L. prestane plakati. Srećom, brzo bi prestala.

Jedoga dana Lorina teta mi ispriča kako druge tete po vrtiću spominju jednog tatu koji svakoga dana, nakon što ostavi dijete, odlazi iz vrtića brišući suze. Bile su baš zntiželjne jer, kažu, ne dešava se tako često pa su ustanovile da to Lorin tata svako jutro odlazi suznih očiju. Rasplakala me, nisam to znala...

Muko moja...Lora od 03 mj 2007. nije išla u vrtić, preselili smo se i upisali ju u novi, tako da ćemo kroz prilagodbu morati proći još jednom.

[bubac 2005]

evo ako je ikakao moguće da vas malo utješim!

prošle godine mi smo prolazili ovu fazu o kojoj vi sad pričate.
totalno sam kiksala i tulila uz popratne psihosomatske problemčiće
jednostavno si nisam mogla pomoći!
ok...kad je konačno prihvatio činjenicu da tamo ide i da tamo nije tako loše
počele su se nizati boleštine

al , evo sad smo krenuli u čudesnu drugu akademsku godinu i on naprosto uživa!
s veseljem trči tamo i baš vidim da mu je to zapravo falilo
jedino što..moj ima 3,5 godine...a neki vaši su ipak mlađi

željela sam vam dati potporu da izdržite jer na kraju sve bude

[tanjabb]

Juls, ako mu je prvi dan u vrticu, nisi ga trebala ostaviti odmah samog. Privikavanje bi trebalo izgledati kao kod Vive42, prvi dan mama s djetetom, drugi dan mama odlazi na pola sata, treci dan na sat vremena.... postupno bi trebalo ici to odvajanje. Naravno to nece sasvim izbrisati plakanje.
Moj je Lukas krenuo u vrtic kasno, prosle godine s 3,9 godina, krizu je imao 4 tjedan, no plakao je 2 dana, prvi dan sam ga takvog uplakanog ostavila u vrticu, drugi dan vise nisam htjela, isao je MM i pricao s njim u garderobi, uspio ga smiriti, dan poslije vise nije plakao. S manjom djecom je teze.

[Crazy Daisy]

prvi dan prosao jako dobro (sumnjivo), no jutros je bilo preprestrasno.
15 minuta nagovaranja, suza i vristanja, pa do prave histerije. tri tete su ih skidale s mene, da ja mogu otici na posao. osjecam se i pos*ano i popi*ano.

[Jullishka]

tanja, u drugim grupama je tako, mama ostaje neko vreme, ali to su sve nove grupe, a Vanja je upao u proslogodisnju stariju jaslicku grupu, i zbog drugih tamo su mi rekli da ne dolazim i ja. ovih prvih dana po sat vremena, pa posle cemo videti. kako smo ga uzeli, tako je opet onaj stari nasmejani veseli moj Vanja
videcemo sutra...pricamo o tome, da cemo opet sutra u vrtic, i da ce mama i tata na posao, da kupe novce da bi imali novce da kupimo mleka i soka (uvek nam ta prica prolazi)...odmah nakon sto smo izasli, pitala sam ga dali ces opet sutra ici, rekao je DAAAA....e sada, koliko on to konta u glavi, ne znam, ali s obzirom da razume sve, i totalno prati pricu, mislim da je mozda razumeo...ne znam, stvarno.

[melita]

Ovo je prestrašno! Plačem dok samo čitam današnja iskustva. Veli mi sestra da je danas provirila u Z. sobu i vidjela je kako visi teti oko vrata.

She, riječi ti se pozlatile!

[sanelina]

Uh drage moje baš ste me raspekmezile,mada je moj T.prošle godine krenuo u jaslice.Suza i suzica je bilo ali je nakon 1-2 mjeseca sve prešlo u oduševljenje.Nikada više nije zaplakao a bio je i nenaspavan i nervozan....Jednostavno je vrtić zavolio Evo baš za ovaj moj godišnji nije išao 15 dana u vrtić.Već nakon 4-5 dana je počeo spremati ruksak,oblačiti sandalice i tražiti da idemo u vrtić da se igra sa Adijem,Tonijem,Karlom..Odvela sam ga 1-2 sata da se poigra s njima a kad sam došla po njega plakao je da hoće spavati u vrtiću i hoće da ruča graha kod Dine(učiteljica)
Eto drage moje valjda sam vas bar malo utješila,ma vidjećete da će sve biti ok.

[Crazy Daisy]

nevjerojatno. pokupili smo ih i one su super raspolozene.

ujutro potoci suza sa svih strana i gotovo nasilno odvajanje, a po povratku masu tetama uz vidimo se sutra. uh

[teutonija]

Kod nas za sad kuc kuc .
Ujutro prvo ostavimo Klaru kat niže ,mahnemo joj ,damo puse uz obješnjenje da su tu veliki i da ona ide tam di su mali i njene tete:I sve ok ,malo negoduje jer bi ostala s Klarom ,al odemo gore bez problema ,
Jučer smo bile skupa pol sata i bilo ok ,odmah je sve prerovala ,sve pregledala,tu i tam me potražila i nakon pol sata rekla VAM(van) ,danas isto tako ujutro ,išla bez problema,ušle smo unutra skupa ,rekla sam joj da idem kratko raditi da ju čuvaju tete,malo je počela kao ne, ne mama, mama ,pa ju je teta pitala dal ide s njom nešto pogledati i ona otišla .(no sreća je što joj je teta naša mlada susjeda koju pozna)
Tih pol sata je bila super ,vesela kad sam došla tak da sam i ja danas super.Poslije smo se još igrale u parku ispred skupa s Klarinom grupom i od tam sam ju jedva odvukla.Sutra ostaje sat vremena.Dršte fige da bu ok .Znam da je dobro da sad odplače i odtuguje odmah na početku ,no ujedno me i strah toga jer Klara je imala valjda najgoru moguću adaptaciju i još uvijek imam noćne more kad se toga sjetim.
najgora mi je bila ona beskrajna tuga ,ne tolko ni plač ,ni povraćanja nego pregolema tuga,kao da se prepustila ,kao da je umorna od svega ,uh uh.Kod nas je trajalo do Božića

[Jullishka]

Teutonija, mene isto to plasi...tako je teta rekla, da je bio bas tuzan. A znam si dete, on kad je bio mladji, i kad smo bili jednom u Skoplju, ja bila na poslu, on je uzeo moju majicu, mirisao je i plakao i zvao me tuzno...
Nego, ajde ja sto sam friknula i imam proliv ceo dan, verovatno na nervnoj bazi...jel moguce da se to i njemu desava? Posto je imao jednu meku stolicu danas, ono bas meko, i onda kad smo izasli napolje, nesto sasvim malo, isto tako... Mislim, ne znam dali je to moguce, da je stres i njemu, da nismo neki virus pokupili ili sta vec!? A bili smo i u parku posle podne, i vozili se busom (jadnicak, odusevio se, i uvek trazi BUS BUS)...nece sa decom, boji ih se, jos ga je jedna starija devojcica izudarala ja stojim na dva metara od njih, a pored nje njen tata, covek nije reagovao! Joj! Znaci, ja obozavam decu, ali htela sam da joj vratim znam da je to grozno s moje strane, ali kako je ovo jadno plakalo, a njen tata ne reaguje...
Jadnik on, ceo dan u stresovima
I da...zaspao je na stolu u 18:50!

[she]

A jel vam dozvoljavaju tete da donosite igračke od kuće? Kod nas u vrtiću to nije bila praksa ali je naša glavna teta u jaslicama maltene insistirala da svako dete ponese svoju omiljenu stvar od kuće. Moji su do vrtića vukli svoje plišance sa kojima su se uspavljivali i tešili i mislim da im je, pored strpljivih teta, to najviše pomoglo da se opuste.

I da te utešim - moji su startovali jednog ponedeljka kad sam ja bila sa njima oko 1h a onda smo svi otišli kući, U utorak su ostali do ručka (koji nisu pipnuli btw) i plan je bio da sa tim nastavimo 2 sedmice kad bi trebali da krenu sa spavanjem. Zaspali su već u četvrtak. Ne mogu da zaboravim sebe tog dana - kao bez duše sam jurila do vrtića u 11h da ih uzmem a oni spavaju...čekala sam do 13:30 kad su ih budili za užinu

I, molim te, nemoj dozvoliti da te vidi koliko si tužna. Ako moraš da plačeš plači kad te on ne vidi. Kad pričaš o vrtiću nabaci vedri ton, oduševljeno mu pokazuj sve uz put i do sobice, kupi mu papučice i pižamice sa omiljenim likom, obećavaj mu brda i doline za popodne (budi fer pa nešto i ispuni - ja sam spucavala platu na igračke i provode dok je trajala adaptacija), budi vesela kad ga uzimaš, hvali ga kako je veliki...ma sve samo nemoj da ti napipa taj kamen u stomaku

EDIT: ovo za spavanje sam napisala zbog jedne izjave koju mi je teta tada rekla (ali sam ja zaboravila da je sad napišem):''Ako su zaspali znači da osećaju da su na sigurnom.Mama im nedostaje i to je sasvim normalno ali ovo uspavljivanje je veliki korak za njih - posle ovoga će sve ii puno lakše''

[teutonija]

JULS-naravno da je pod stresom,Njima je to strašno ,samo kaj se relativo brzo prilagode.Ti se smiri,jer on osjeća da to tebe muči ,probaj, znam da je teško ,ja npr. s Klarom nisam mogla,grozno mi je bilo ,ostavila sam ju i kod susjede sat vremena plakala dok nisam išla po nju.
za sad još nisam plakala ,vidjet ćemo kak bu sutra.

No normalno je takvo ponašanje ,ne ostavlja trajne posljedice i kad se adaptira bit će super.Gledam sad Klaru kak super funkcionira u grupi i kak je izrasla u vedru ,veselu ,otvorenu i komunikativnu djevojčicu.
drš se ,sve bu OK,mislit ću na vas sutra dok ju budem čekala.

sad dopisujem nakon She,slažem se sa svim ,znači isto poslije vrtića mu se max posveti.mi se nosimo ,pričamo ,igramo ,glupiramo ,dvjesto na sat,šetamo ,idemo u park,kupimo čokoladicu,sladoled,neku sitnicu ,i također nosimo ujutro neku igračku koju si izabere i dudu naravno .Nju obavezno.

[Jullishka]

she, hvala ti...
tete su rekle da donesemo nesto sto on voli. a on nema nesto bas omiljeno, voli sve igracke generalno, mada cemo sutra flasicu sa sokom, kojeg obozava (lazem da pije sok, a dajem mu caj)
inace, sve sto mu obecam ja i uradim, mislim da je lose da mu obecam nesto a da ne uradim, pa pazim sta obecavam a inace, on me nije vide kako placem, kako mi je tesko...o vrticu pricamo lepe stvari konstantno, kako su tamo i druga deca, i njihove mame i tate isto rade da bi im kupili puno soka i meme-a (Mleka), pa tako cemo i mi. E, sada, on na sve to kaze DA DAAAA, ali znam da ce sutra biti opet ista pesma. No dobro, proci ce i to...znam! moja je sestra mrzela vrtic i uvek ostajala obucena sedeci na klupice, i inace je tip koja nikad nije bila bezobrazna, a u vrticu kaze mi majka, psovala je redom sve!

[Jullishka]

Teutonija, pisale smo u isto vreme...
Sada sam otisla da ga vidim, nije odavno ovako spavao, a da se ne probudi nijednom u toku veceri i da me zove...
No dobro, hvala vam svakako na odgovorima, sada vidim da gore-dole sve to isto prozivimo, a i deca isto tako...cak sto vise, nama je ocigledno teze.
Sutra me plasi, ali znam da ce sve to biti dobro!

[Masha]

Moj je isto jučer krenuo... ostao je bez problema, jučer dva sata, danas skoro tri. Nije plakao. Sad je mene strah da je to neko zatišje pred buru
Teta je rekla da ga sutra ostavim na 4 sata (mi ćemo i inače biti smao na tom poludnevnom boravku). Kad ga ujutro odvedem, ja ne mogu dočekati trenutak da odem po njega u vrtić i cijelo jutro me frče po stomaku.

[Zira]

evo malo i nas na ovom topiku.
jučer je curama bio prvi dan i bila sam s njima sat vremena. odmah su se odvojile od mene i provele su vrijeme u igri.
danas su ostale u plaču, ali teta kaže da se n. vrlo brzo smirila i okrenula drugoj djeci, a d. je negodovala dok nisu otišli van u park i tada je totalno živnula. n. je u svemu surađivala, teta ju je skinula za wc i kasnije obukla, dok je d. teta skinula i stavila na wc, a one se iz protesta sama ponovo obukla, rekla teti da će se sama skinuti, skinula se, popiškila i ponovo obukla. kad sam došla bile su sretne, ali nisu se zaljepile na mene. d. je mahnula s tobogana, a n. me doduše primila za ruku, ali rekla sam da se može još malo poigrati ako želi da ja sjedim na klupi gdje me vide i čekam. tako je i bilo.
i ja bih voljela da odplaču odmah u početku jer navodno je ta kasnija reakcija puno teža za prebroditi.
one su u prvoj vrtićkoj već adaptiranoj grupi, pa mislim da im je to lakše. tješim se.
kada su danas na početku plakale teta je rekla da su im druge curice govorile kako ne treba plakati da će se lijepo igrati, a kad su dozivale mama,mama rekle su im curice da im je mama morala otići na posao po kune .
ne znam kako će biti sutra, ostaju do 11,15h. ne znam , nekako vjerujem u njih . opet se tješim.

[angel]

Čitam vas i plačem jer još se dobro sjećam kako sam se ja osjećala tih prvih vrtićkih dana.

Moja malena je pošla u vrtić sa tri i pol godine.Prvih mjesec dana nije bilo nikakvih problema sa njom.Sa mnom je već bila neka druga priča,bila sam jako nervozna dok je ona bila u vrtiću.Moja sestra radi u vrtiću pa mi je rekla da budem spremna jer malena mora pokazati neko negodovanje.Tako je i bilo nakon mjesec dana malena je svako jutro plakala,povraćala i šta sve nije pokušavala samo da ne ide u vrtić.Ja sama ne znam kako sam to preživila,bila sam na rubu snaga.Pokušavala sam pričati sa njom dok smo bile zajedno,doćemo po nju odma poslije ručka,nekad prije nekad poslije,uvijek bi došli po nju kad smo joj obećali.Govorila joj kako moramo ja i tata raditi ,i nabrajala joj za šta nam treba novac,šta sve planiramo taj mjesec kupiti.Razgovara sam sa njom kao sa odraslom osobom.Teta nam je rekla da malena može nositi u vrtić neku svoju omiljenu igračku,to mi je u početku bilo smiješno.Svaku veče sam sa njom tražila robu koju će obući za vrtić,birali najdražu igračku,svaki dan je bila neka nova.MM i moja sveki su me se htijeli odreći,jer su mislili da će malena oboliti od tolikog plača i povraćanja.Nisam imala neke podrške ni od koga samo od moje drage seke koja je pričala sa mnom svaki dan i podržavala me u sveme.Malena je znala u vrtiću reći teti -zovni mi mamu ili ću povratiti-i povratila bi.na to bi joj teta rekla da će mama doći kad je i obećala,da mame uvijek održe obećanje.Nekih mjesec dana je trajao taj plač i protestiranje,i lagano je sve dolazilo na svoje mjesto.Nisam napomenula da neke dane kad sam ja bila na rubu plača ,zamolila bi MM da je odvede u vrtić.Mislim da je puno bolje podnijela ostanak kad je on odvede već ja.
Sada moja cura ide treću godinu vrtića,mislim da je puno samostalnija ,odraslija,naučila je puno taga u vrtići(a naučila je i ona mene puno puno toga).I jako sam ponosna na sebe što sam bila ustrajna i nisam odustajala.Mislim da je najgore ,popustiti i vratiti djete kući ,drugi put će ono opet tražiti da ga vratite kući.

Ona je presretna što ide u vrtić i puno puta mi kaže -Mama,sjećaš li se kad sam ja plakala kad sam išla u vrtć,tada sam bila mala,nemoj me nikad ispisati.
Ovaj osmi mjesec vrtić nije radio i jako joj je nedostajao.

I sada bude 6 sati u vrtiću ,koliko i ja na poslu,nekad poželi još ostati i pustim je (posebno kad je nekome rođendan).Mislim da je ovako puno zadovoljnija,provede dovoljno vremena dnevno sa svojim vršnjacima i kući joj je sve zanimljivo kad dođe i igračke i sve.

cure moje držite se

[Jullishka]

Jutros do tamo je bilo dobro..kad smo skrenuli u ulicu poceo je negodovati, ali sam mu pricala sta ce mama da kupuje dok on dodje....i usli smo, i dobro je sve bilo, promenili smo obucu, i kad smo otisli do vrata njegove grupe, gde su vec njih 5 sigurno plakali, on je poceo da place, da urla i da bezi...drzala sam ga, poljubila, dala mu flasicu (rekla teta da mozemo) i jedan kamion koji je on odabrao jutros, ali nista nije upalilo, uzela ga teta u ruke, a ja izasla. Ja sam dobro danas, tesko mi je, ali sam dobro, ne placem za razliku od juce. A on znam da place sada, i da nece jesti...sve znam..i znam da cu biti uporna.

[Arkana10]

zato ja ne volim jaslice, vrtice i sl.
Draga ja mogu samo da ti posaljem puno snage da sve ljepo prodje i za vas i za Vanju
Ljubi ga od mene

[Masha]

Ja sam svoga jutros ostavila i prvi put je bio tužan što idem. Počela mu se tresti donja usnica i krenuo je plakati, ali ga je teta odmah zaokupirala pa sam ja otišla. Još se jutros probudio u 6.15 i znam da će već do 10 biti sav nervozan.
Meni je jutros užasno...