Mame i bebe forum

Koliko nas ima koji spavamo toliko da se mame zabrinu jel sve ok???
Kod nas je večernje spavanje uglavnom od 9 navečer(nerijetko i prije zakomi)do 9 ujutro(uz jedno buđenje zbog hranjenja)
i po danu dvaputa po 3 sata a nekad i više
ima li nas još takvih?i gdje spavaju vaše bebe?
ja forsiram njegov krevetac(kolijevku) i zasada nam super ide

fali mi pola naslova u temi-pitanje je bilo preferirate li djecu stvljati spavat u svoj ili njihov krevetić?

I . ide spavat oko 20-najkasnije 22.nemamo više noćnih obroka .budi se oko 6 i 30,nekad mu se zalomi i do 7 i 30.onda tek oko 14 i spava do 17.dok je cikio popodne bi spavao sa mnom na veliki krevet,a od kad smo na boci isključivo spava u svom krevetiću.ja sam jedna od onih koje se protive zajedničkom spavanju.

i ja sam za spavanje u krevetću-iz čitavog niza razloga

ja sam jedna od onih koje se protive zajedničkom spavanju

mozes se protiviti koliko hoces, kad ti dijete napuni dvije godine i kad se ogradica krevetica makne, pa samo pocne dolaziti iz noci u noc, vidjet cemo hoces li revidirati stav

mislim da ovo treba ici na stojbe.

puno se ljudi protivi
al se djeca rijetko protive

swenova mama je napisao/la:

ja sam jedna od onih koje se protive zajedničkom spavanju

mozes se protiviti koliko hoces, kad ti dijete napuni dvije godine i kad se ogradica krevetica makne, pa samo pocne dolaziti iz noci u noc, vidjet cemo hoces li revidirati stav

mislim da ovo treba ici na stojbe.

ja se jako protivim zajednickom spavanju.
djeca mi imaju skoro 9 godina i svaku noc ( SVAKU!!! ) je bar jedan s nama u krevetu.

Ja sam sa S. forsirala njegov krevetac, neuka prvi put mama, da se ne navikne.

Sad kad se setim bude mi zao do beskraja i nazad. Spavao je i on ponekad sa nama, ali sam ga vecinom vracala u svoj krevetic.

M. se nije dao, zestoko se borio za mesto u nasem krevetu, poceli smo da spavamo kad smo se mi prizvali pameti i primili ga.

Ma Jia nije to ništa, JA sam spavala sa svojima do 11g. barem dok mi nije došlo iz dupeta u glavu i zahtijevala svoj samo svoj krevet.
I bilo mi je lijepo, toplo i bila sam zaštičena. Nemam protiv toga ništa ali mi ne preferiramo da dolaze k nama, u naš bračni krevet, više mi dolazimo (jedan po jedan-mjenjamo se) k njima u krevet.
Tako su ipak naučeni spavati u svojem krevetu stalno. Ono tipa zovu po noći mamaaaaaaaaa, jedino kad su bolesni onda kemijamo svakako. Radi temperatura i da se ne razbole jedan od drugog.

Ovako moji: sin do 2g. s nama u krevetu (kindač totalno stran ai nepoznata stvar), s 2g. u svojem krevetiću u svojoj sobi, ja zaspim s njim i povremeno cijelu noć.
Seka do 2,g. sama u kindiću, pa sa bratom u krevetu, pa s a3g. sama u krevetu paaaaaa sa 4g. i ona počela tražiti da zaspimo s njom, kako je u zadnje vrijeme često bolesna (kašlje i povrača šlajm) ja spavam s njom u njezinom krevetu a sin s tatom u bračnom. Ne svaku noć ali često.

Doći će vrijeme kad nas neće ni htketi zagrliti a kamoli spavati s nama, pa ja koji put i iz svojeg gušta koristim situaciju.

Doći će vrijeme kad nas neće ni htketi zagrliti a kamoli spavati s nama, pa ja koji put i iz svojeg gušta koristim situaciju.

steta sto kad su mali toga nismo svjesi, a kasnije je-kasno.

Uglavnom svatko spava u svom krevetu , ali naravno ima i iznimki , pogotovo kad su bolesni. F. ima 4,5 godine i zna ponekad pred jutro doći u naš krevet , i to mi ne smeta , dapače. Malena želi spavati samo u svom krevetiću , zna reći Peta sama pava. Ukratko , osluškujemo njihove potrebe i ravnamo se prema njima.

U načelu sam za to da djete spava u svom krevetu...ali situacija u praksi je drugačija.
Starija kćerka je spavala u našem krevetu do 2.r. Mlađa spava od 2.mj - sad ide u 1.r. , udomljeni dečkić od 3ipol. isto spava u mom krevetu...kinderbet je pokraj kreveta...kćerka je pokušala par puta otići spavat u svoju sobu ali se vratila natrag - kad će biti spremna otići će sama i ne forsiram to...navikla sam se i zapravo mi je lijepo s njima.
Kao što je netko rekao - doći će vrijeme vrlo brzo kad nas neće ni zagrliti (evo moja starija kćer recimo sad - 15.g.) pa uživam dok su mali.
Neki roditelji koje znam nikako ne dozvoljavaju djeci ulazak u njihov krevet - ne usuđujem ih - ali klinci - recimo moja nećakinja uživa kad dođe k meni - pa onda i ona uskoči isto k nama u krevet.

meni je drago što nikad nije spavala sa nama. ajde, od 6-18 mj bi zadnjih sat, dva, tri ujutro ostala u našem krevetu od straha da je prebacivanjem ne probudimo i sebi zeznemo san.

Decki su spavali samo kad su bili bolesni.

Nadam se da ce i curka njihovim stopama.

Moji sinovi, cak ni ovaj mladji, desetogodisnjak, sad ne bi dosao ni da mu platimo. Sad ih pere faza da ne bi ni sa kim dijelili ni sobu, a kamoli krevet.

ja volim kad mališa spava s nama iako mm tada najčešće ode u drugu sobu spavati na kauč.
onda mali i ja lijepo spavamo. sad je trenutno i bolestan pa smo doma i onda se ujutro mazimo.
uživam
zapravo je princip ovakav, on zaspi najčešće s večernjom bočicom i polegnem ga u krevetić. kod prvog buđenja prebacim ga k nama. nekad ga vratim u krevetić ali i meni je lakše stavit ga k sebi i dalje svi mirno spavamo. ne vidim u tome problem i neka bude tu dok ima mjesta.

Trini je napisao/la: Moji sinovi, cak ni ovaj mladji, desetogodisnjak, sad ne bi dosao ni da mu platimo. Sad ih pere faza da ne bi ni sa kim dijelili ni sobu, a kamoli krevet.

E o tome ja pričam, moj je sada 8g. znači već za samo 2 godine lagano će me šutirat iz svoje sobe pa kako onda da ne koristim to što sada kaže ,mama pa ja tako volim zagrliti te i zaspati u tvojem zagrljaju. a ko da se jučer rodio
Mislim koristim ja to kad meni paše, kad nemam posla navečer, kad ne, onda grli svoju seku...........

ja sam prije 2 tjedna iz svog bračnog kreveta izbacila sina kojem ce skoro pa 8 godina (gle čuda nije to bilo toliko bolno kad sam bila trudna i onda je plakao i plakao). Sad mi je u krevet stigao drugi sin. Ima 3 mjeseca. 1,5 mjeseca je spavao izvan mog kreveta a onda sam se rusila zbog nocnog dojenja i eto ga u mom krevetu. Budemo vidijeli koliko će dugo ostat.

ja smatram da sam imala srecu da moje dijete zeli spavati u svom krevetu. njegov krevetic je tik uz nas, priljepljen, tako da skoro kao da spava sa nama, ali ipak je to njegov krevet.
tako mi odgovara.
Nadam se da ce i ovo drugo dijete biti na starijeg brata pa voljeti svoj krevet vise nego nas

sin je spavao u svom kreveticu, odmah pored nasega. dok smo imali nocno hranjenje, znala ih ga ostaviti pored nas, nije mi se dalo dizati. on bi se vrpoljio, meskoljio, bio u polusnu, onda bih ja na kraju popustila, prebacila ga u kinderbet i on zaspao ko beba .
curetak je bila tvrdokorni spavac s nama: poprijeko, otkrivena non stop i po najvecoj hladnoci (nama je u sobi 18-19), i nije fermala nase pokusaje prebacivanja u kinderbet.
ajme, kad se sjetim, znala sam otic a wc usred noci i nisam se vise mogla leci na onaj komadic koji mi ostane kad se ona rasiri .onda smo pred njezin 2. rodjendan, nakon ljeta, prebacili je u sobu skupa s bratom i to je bilo to.
sad ponekad dodje, obicno ona, nekad i on, a kad se to desi, ja se skupim nakon pola sata i odem spavati u njezinom krevetu.

i u nas je bilo svega s njih troje. ali rijetko kad bi prespavali noc s nama osim kad su bolesni ili kad je koje dojilo pa da ga ne razbudim i sebe i njega ili nju ostavila bi ih u krevetu.ali zato svi od reda skoro svaki dan a pogotovo vikendom cim zora svane eto njih u krevet plus muz i ja sve skupa nas 5 pa je to urnebes.ali nama su ti trenutci jutarnjeg mazenja najdrazi jer od 7 i 30 pa do kasnog popodneva nemamo se vremena maziti jer tu je sve ostalo skol vrtic posao rucak domaca zadaca i td......a navecer su opet s nama u krevetu do nekih pola 9 i onda se ide u krevet .dok su bili mladji znali su zaspati kod nas pa bi smo ih samo prinijeli u sobu ali sad vec sami idu kad otkuca 8 sati.....

Prva 3-4 mjeseca s nama, onda se počel okretati i vrpoljiti u snu, pa smo ga probali vratiti u kindač, ali niš od toga( budil se svakih sat vremena , pa je bilo lakše da je s nama i samo ga "prištekam" na cicu, nego svaki put se dizati) pa je opet bil s nama do nekih 7-8 mjeseci-onda je meni opet dopi#dilo jer sam bila totalno iscrpljena, pa ga vratiili (teškom mukom) u kindač gdi je bil točno mjesec dana, onda opet s nama do nekih 16 mjeseci-kad sam ja opet imala "slom" od neispavanosti i iscrpljenosti ( jer se gospon do onda budil po 6-9 puta po noći ) i onda smo ga počeli opet vračati u kindač...trenutno zaspi u našem krevetu, pa ga mi prebacimo u kindač, a za prvo buđenje ide k nama-to je nekad već u 23 h, a nekad odspava do jutra u kindaču...
Ja sam za zajedničko spavanje i to mi je nekaj prekrasno , samo kaj par puta stvarno nisam više mogla, pa smo ga vračali u kindač...i sad mi je lakše kad je u kindaču, puno više se odmorim i naspavam, ali zato nam ostaje uspavljivanje kad me zagrli sve snage , ili šćepa za uši i ne pušta dok ne zaspi čvrsto čvrsto....

mi odpočetka spavamo u svojem krevetiću,i kad smo na putu imamo putni..
spavao je samnom samo kad je imao temp čisto da se smiri jer je plakao i da je bliže meni i da ga osjetim i čujem ako nešto nebi bilo u redu...
a primjetila sam da puno bolje pajki kad je pored mene,ali zato ja ne mogu...
sigurnije je i za njega i za mene da spava u kinderbetu jer se mogu okrenut i lupit ga,on može past s kreveta...svašta!!

ja sam se još nedavno hvalila kako se moj sin naučio spavati u svom krevetu, ponekad dođe, ali sve je bilo benigno...........

upravo danas, maloprije smo imali šou u kući zbog njegovog spavanja. osim šta spava s nama, inzistira da s njim netko legne dok ne zaspe. kao kad je bio na cici. nekad mi se hoće, ali uglavnom ludim zbog toga. ludim!
a sve se preokrenulo nakon ljetovanja gdje je bio prvo sa mojima i spavao s bakom pa onda s nama i spavao opet s nama-jer drugačije tamo ne možemo.
ja više ne znam šta da radimo jer osim šta se svako malo pitam-do kada dragi bože?, ne mogu se naspavati jer je velk i smeta mi, gura me, budi me nekoliko puta, udara nas oboje itd. itd.itd. ukratko-tu sam skroz izgubila kriterij i ne znam šta da napravim.
uglavnom počnem s lijepom pričom, pa ona postaje manje lijepom, pa ga ucjenjujem pa se erem i na kraju urlam. i znam da to nije u redu, čak što više poslije se osjećam ko idiot primitivni, ali ne mogu si pomoći

samo da nadodam da sam u gadnom pms-u i upravo sam sva natečena od plača jer sam se nasekirala što neće sam u krevet. moram i po nešto za pms-nesnošljivo mi je.

mamaDEA, samo se ti izjadaj, zato i postoji ovakvo mjesto bit će bolje kad ti prođe pms i s vremenom ćeš ili prihvatiti činjenicu da neće u svoj krevet ili će on popustiti i naviknuti se da mu je tamo najbolje... sredit će se stvari s vremenom, vidit ćeš

nam je l isto nedavno počeo ponekad pravit probleme oko spavanja, treba mu puno više vremena nego inače da zaspi navečer i tad nam naporedu zove svako malo, a mi ga moramo u sobu doći pozdraviti i poljubiti... dijelom je to zbog prinove u našoj obitelji, koja ostaje u db kad on ide spavati u sobu (iz razloga što ne mogu oboje istovremeno biti u sobi jer jedan drugog bude, probali i tu varijantu i brzo odustali), još ako ja dojim kad on ide spavat, redovito moram prekinut dojenje i ja ga uglavnom nosim leći (dakle, mala ljubomora), a drugi razlog je odvikavanje od dude (poučena topicom o dudama), koje mu i ne pada tako loše (nije nikad bio teški ovisnik i samo ju je koristio navečer prije sna), ali sad ima slobodna usta pa puno više zove, nekad se i malo dere, a u zadnje vrijeme je počeo namjerno bacati iz kindača svog tigra (ljubimac-plišanac) da bi nas imao razloga pozvati da dođemo u sobu... nekad ga je teško slušati kad tako duže vrijeme zivka, nekad se ustajemo, a nekad odlučimo da nećemo više... i tako... nadamo se da će biti s vremenom bolje...

inače, oboje djece su još mali (ispod 2 godine) i spavaju svatko u svom kindaču (ne među nama), spavaju i po 10-12 sati noću bez buđenja (R ima samo dva podoja u međuvremenu, pocica i zaspi, ja ga prebacim u kindač i to je to)

Boysmama Zasto tata ne ostane s njim u sobi dok ti podojis R.? Mozda bi se osecao sigurnije i lakse i brze zaspao?

mamaDEA je napisao/la: osim šta spava s nama, inzistira da s njim netko legne dok ne zaspe. kao kad je bio na cici. nekad mi se hoće, ali uglavnom ludim zbog toga. ludim!
........ja više ne znam šta da radimo jer osim šta se svako malo pitam-do kada dragi bože?, ne mogu se naspavati jer je velk i smeta mi, gura me, budi me nekoliko puta, udara nas oboje itd. itd.itd. ukratko-tu sam skroz izgubila kriterij i ne znam šta da napravim.

Isto smo i mi imali, kako je cicao do 2g., uspavao se na ciki (kao netko na dudi a on je nije htio) isto sam ludila i pitala se do kada? Ali velim mi smo ga prebacili u njegov krevetić, zaspali bi s njim (ili ne bi) u njegovom krevetiću, probudila bih se ili bi me probudio mm, oprala suđe ili što god drugo i legla u svoj krevet.
Isto se na početku budio i tražio me jer sam nestala, ali vremenom se priviknuo jer sam uvijek odlazila dok zaspi i barem sam se naspavala.
On spava s vama a da ga prebacite u svoj krevetić? Naš je i u drugoj sobi od 2g. pa ga koliko puta ne bih ni čula u snu da me zove pa bi i on zaspao ponovo.
Mi smo tako riješili spavanje s nama jer i meni je to koma. Ok mi je kad ja zaspim kod njega na krevetu ima mjesta a i probudim me mm pa se preselim pa makar to bilo u 1 ujutro.

možda netko nije shvatio/vidio/znao, ali moj jakov ima uskoro 7 godina!

zajecka, milijon puta sam ga prebacila u njegovu sobu i svaki put bi se nakon par sati sna probudio i došao k nama. i to prebacivanje mi ide na živce jer je već dugačak i težak. nedavno sam s njegovom nogom zapela za kvaku
kad razgovaramo da legne u svojoj sobi i da ću ja s njim- suze! al takve kao da sam krevet premjestila u garažu na -15 stupnjeva.

mamaDEA je napisao/la:možda netko nije shvatio/vidio/znao, ali moj jakov ima uskoro 7 godina!

ma to ga samo pukla faza, steta sto se poklopilo s pms-om, ko nebi poludio

krumpi, to već predugo traje.
i mala svinja se jutros probudi i veli kak se super naspavao i jel mogu malo s njim leći (samo minutu!) da se malo ušuška

mamaDEA je napisao/la:krumpi, to već predugo traje.
i mala svinja se jutros probudi i veli kak se super naspavao i jel mogu malo s njim leći (samo minutu!) da se malo ušuška

iz ove moje perspektive je to bas slatko