Ocevi na porodu!

Dali su vasi muzevi bili sa vama na porodu?
Ako jesu- dali je to bila njihova zelja da budu prisutni ili ste ih morali motivirati/nagovarati?
Dali su mozda zeljeli ali nisu mogli prisustvovati porodu?
Imamo li mama koje su rodile vise puta i koje su rodile bez i sa prisustvom tata? Kakva su vasa iskustva?

Kod nas se podraduzmjevalo da on bude prisutan na porodu- ovdje ga nisu trazili nikakav tecaj niti ikakvu potvrdu, niti su ga ista pitali.
Meni je njegovo prisustvo jako puno pomoglo i pomalo me plasi pomisao da ce ga mozda nesto sprijeciti i da na drugom porodu bude samnom.
U svakom slucaju- njemu je bilo jako drago sto je bio prisutan, bio je jako hrabar- puno mi je pomogao jer je bio cjelo vrijeme samnom i nakon poroda preuzeo brigu o nasem sinu.
Bio je dosta upucen o svemu i zbog toga sam jako ponosna na njega. :3srca

da i to se podrazumijevalo.
i to mi je značilo jako, jako puno. kao i njemu. i uvijek kažem kako smo nou rodili, nisam ga rodila samo ja

osim što mi je ulijevao beskrajan osjećaj sigurnosti u trenucima kad sam bila potpuno neuračunjiva, njegovo se prisustvo pokazalo i presudnim jer ne znam što bi i kako završilo s obzirom da sam završila na hitnom carskom i to nakon što je on dozvao doktore kojih nije bilo ni u talonu.
dijete koje sam rodila i koje su mi donijeli mi je podiglo adrenalin kad sam ga ugledala.
ali najemotivniji trenutak u mom životu bio je kada se mm sutradan pojavio na vratima moje bolničke sobe. nikada u životu nisam doživjela ništa slično.

nismo o tome nikad razgovarali, nekako se od prvog trena podrazumijevalo da ce biti tamo, pa on je radjao isto kao i ja. cak bih rekla da je (s emocionalnog aspekta) njemu bilo puno teze nego meni, pogotovo tijekom drugog poroda: jer me gledao kako se mucim, a nije mogao nista uciniti da mi ublazi bol ili ubrza proces.
da nije bilo njega, prvi put bih se bila hitila kroz prozor, a drugi jednostavno odustala. :mrgreen:

Kod nas se to podrazumijevalo i prije negoli sam ostala trudna. MM je uvijek govorio da ne dolazi u obzir da propusti rođenje svoga djeteta i da sjedi u nekoj birtiji dok ja rađam naše dijete. Zapravo me jako iznenadio i kada se samoinicijativno registrirao na ovom forumu (sjećate se ponosnog tate ;-) ) i upijao informacije što mi je jako puno značilo. I danas on s ponosom govori kako je upravo on prvi ugledao našeg sina a ja s ponosom mogu reći da mi je pružio neizmjernu pomoć i podršku u trenutku kada mi je to zaista trebalo. I presretna sam što smo zajedno čuli prvi plač našeg djeteta.

Kod nas se nije nikako podrazumjevalo i na prvom porodu nije bio,ja sam bila jednom pokrenula temu i kad sam vidla da odbija nisam vise spominjala jer nisam htjela da mi bude na porodu da bi mi udovoljio a ustvari to ne zeli.U drugoj trudnoci sam mislila da nije promjenio misljenje pa opet nisam nista spominjala nego je spomenuo on i izrazio zelju da zeli ici i tako je i bilo.

Bio je, na moju veliku srecu. Nastojala sam da ga ne nagovaram, pa smo se dogovorili da ode na tecaj po potvrdu, pa kad dodje vrijeme da sam odluci hoce ostati sa mnom ili ici doma.

I kod nas se podrazumijevalo, ja sam tako rekla hehe! Da sam ja rekla da ne, on bi poštovao moje želje. Sumnjam da bi se gurao :mrgreen:

!

Uglavnom spasio me je, nisam dozvoljavala ni sekundu da mrdne, držala sam ga za ruku i stiskala, stalno mi je vlažio usta, urlao na doktore :mrgreen:

i slično. Mislim da bi krepala da ga nije bilo i to prvenstveno od jada i dehidracije.

Edit: I da, morao je imat potvrdu sa tečaja. Tijekom poroda su me triput pitali gdje mu je potvrda. I triput sam rekla da je među onim svim mojim papirima koje sam predala doktoru koji me zaprimio :roll:

. Očito im je izgledao umiljato ;-) !

i kod nas se podrazumjevalo, isto kao i mamšnita od noje govorimo da smo mi zajedno rodili jer je njemu to jako puno značilo, a i meni što sam u tom trenu imala nekog pored sebe, lijepo je što se sada zajedno možemo toga svega prisječati, njegovog prvog plača, kako su ga meni stavili na prsa, a ne da ja to njemu prepričavam, kako on kaže bilo mu je prekrasno i nikad to nebi propustio.

Mihaela je napisao/la:Kod nas se nije nikako podrazumjevalo i na prvom porodu nije bio,ja sam bila jednom pokrenula temu i kad sam vidla da odbija nisam vise spominjala jer nisam htjela da mi bude na porodu da bi mi udovoljio a ustvari to ne zeli.U drugoj trudnoci sam mislila da nije promjenio misljenje pa opet nisam nista spominjala nego je spomenuo on i izrazio zelju da zeli ici i tako je i bilo.

isto

Mi smo u prvoj trudnoci raspravljali o tome. On je htio biti na porodu, ja nisam bila sigurna zelim li ga tamo. Na kraju sam rekla da bih htjela i to je bila zasigurno bila najbolja odluka.
Vec sam negdje stavila ovu porukicu koju mi je sms-irao kad je dosao kuci, ali evo je ponovo:
"Drago mi je da sam bio na porodu tako da znam cijeniti muku i bol koju je moja najveca srecica pretrpjela. Ti i moj najljepsi sincic Borna su smisao mog zivota! Volim vas najvise na svijetu napravit cu sve da vam pruzim sretan zivot pun ljubavi!..."
:3srca

Za drugi porod je rekao da je to vec vidio pa jel' moze propustiti... al' sam ja inzistirala :mrgreen:

sala mala... drugi put se podrazumijevalo :mrgreen:

domi, i ja imam sačuvanu cijelu prijepisku sms-ovima koja je između nas trajala satima te noći. :3srca

Moj je bio u početku neodlučan, pa je ipak odlučio da bi, a na kraju sam završila na carskom pa je to otpalo. :dunno

moj prvo nije htio. kao, ništa mi ne bi mogao pomoći i ne bi izdržao silne sate bez cigarete. onda sam dreknula ;-) i on je pristao.
na kraju je porod bio toliko brz da je došao kad je sve već bilo gotovo. :cool

moram priznati da ne znam za što da glasam :dunno

MM ima problema s kombinacijom lijecnicke uniforme, operacijska dvorana, krv. Pada u nesvijest.
Vjerujem da bi prisustvovao kad bi se porod kod nas manje tretirao kao bolest, a više kao nešto prirodno i shodno tome da izgleda i okruženje u kojem se rađa.

prva opcija, čim smo saznali da je to moguće.
Poslje je bio jako sretan, svima se hvalio :mrgreen:

O, da, Zakoniti je zelio! No, ni prvi, ni drugi, ni treci put - to u Splitu nije bilo moguce! Uvelo se mjesec dana nakon sto rodih Luciju :dunno

No, ako bude i cetvrto - u rodiliste ne idem sama :cool

lara33 je napisao/la:moram priznati da ne znam za što da glasam
MM ima problema s kombinacijom lijecnicke uniforme, operacijska dvorana, krv. Pada u nesvijest.
Vjerujem da bi prisustvovao kad bi se porod kod nas manje tretirao kao bolest, a više kao nešto prirodno i shodno tome da izgleda i okruženje u kojem se rađa.

Mozes glasati da je imao zelju- ali iz tih svojih razloga on nije mogao biti prisutan... :dunno

MM nije na zalost bio prisutan na prvom porodu jer je tada dobio salmonelu, mos mislit kako nam je bilo super- on u bolnici radi salmonele a ja idem roditi -uzas. Kad malo bolje promislim i nisam znala -prvi puta da ga uopce zelim tamo. Ali... drugi put sam definitivno znala da mora biti tamo iako je on cijelo vrijeme nekako negodovao ( ispod glasa) :conf ali ja se nisam dala; ides sa mnom i gotovo. Za vrijeme poroda bio mi je velika podrska iako je trajalo samo pola sata. Sada je sretan sto je prisustvovao porodu i kaze da je to neponovljivo iskustvo.

Čim sam ostala trudna izrazio je želju da bude na porodu (da i nije htio morao bi) i stvarno mi je bilo lakše sve to proć uz njega. Obavili smo tečaj na kojem je upijao svaku riječ iako se sve to u praksi pokazalo malo drugačije ("znao sam da vas to jako boli, ali tako..."). Uglavnom bio je hrabar i naravno ponosan jer je prvi vidio kako izlazi naša srečica. Koliko god puta rodila definitivno će na svakom prisustvovati (milom ili silom, meni svejedno samo da je uz mene)

MM se nije mogao odluciti sto zeli, ja sam mu rekla da ako nece on ici da necu ni ja da cu roditi kuci (naravno salila sam se), al na zalost isto sam isla sama u radjaonu, sreca tetka mi je bila babica 25 godina pa su mi doktor i sestre bili super, porod je bio ajmo rec laki pa eto.
Za drugo bi zeljela da bude unutra al sto ce biti ne znam.

vi's, da mm kojom greskom nije zelio pristustvovati porodu, ja ga ne bih bila silila - kakva mi pomoc ako uopce ne zeli tamo biti?

PS no dobro, da je takav da postoji sansa da ne zeli, ne bih se bila ni udala za njega

Moj je objerucke prihvatio ideju, no bilo ga je i dosta strah. Samnom je u radjaoni proveo 11 sati + jos 3 za carski i u sok sobi dok sam se budila. Podnio se vrhunski, njegovo prisustvo mi je puno pomoglo, no jedan dio mene zali sto je sve to morao proci, jer gledati to sve sastrane, a skroz si nemocan je sigurno grozan osjecaj.

maslačak

i meni se činilo da spada u tu kategoriju
idem sad glasati

Zbog prvog poroda koji je bio carski rez glasala sam da je imao želju, ali nije mogao biti prisutan. Nažalost je bilo tako, no, zato mu se ostvarila želja pet godina kasnije, tako da je bio prisutan kad se rađala naša druga princeza. :3srca

dva poroda, dva carska i oba puta je bio prisutan i rezao vrpcu :3srca

MM ima problema s kombinacijom lijecnicke uniforme, operacijska dvorana, krv. Pada u nesvijest.

i moj ali je bio uz nas cijelo vrijeme....i uspjeli smo ZAJEDNO.

Nakon porodjaja cesto sam govorila kako mi nista nije pomoglo kao njegovo prisustvo. Bio je moja epiduralna, moj oslonac i bez njega prvi susret sa djecakom ne bi bio lijep kao sto je bio (bez pretjerivanja) :3srca

Ja sam glasala da je imao zelju, al nije mogao biti prisutan jer sam ja rodila na carski, al je bio sve vrijeme u bolnici ispred radjaone i strpljivo cekao od 11 u jutro do 18 i 45 kad sam rodila i tada su mu odnjeli Laru da je vidi. Moram priznati da mi je i to puunoo znacilo!!! :3srca

Da, bio je prisutan i to se podrazumijevalo od onog prvog plusica na testeru za trudnocu. Nikad da nisam ni pitala, on je sam rekao da zeli.

Rodili smo zajedno princa, s tim da sam ja bila off/on s trudovima 50 sati- on uz mene svo to vrijeme.
Na kraju se zavrsilo s carskim i dok su mene rezali- radili carski on je sjedio uz moje uzglavlje i drzao me za ruku. Onda kad smo ga rodili, odmah nakon tesiranja Apgara dali su ga MM-u u narucje. On ga je prvi drzao. Ja sam se pocela onda malo gubiti od silnih droga koje sam dobila.

da, bio je prisutan i to se podrazumijevalo. Sam je to htio, od prvog dana trdnoce. Puno mi je pomogao u onih 30 sati trudova. Bio je sa mnom i u operacionoj sali kad sam imala forceps. Prvi ju je uzeo u narucje i odnio sa sobom u sobu, posto sam ja zavrsila na intezivnoj neki sat vremena.

Ocevi na porodu!

Jeli tata bio prisutan na porodu?

Ocevi na porodu!