Mame i bebe forum

Ei curke.. pa evo ovako ide moja prica... ja i decko smo u vezi vec dvije godine...ja imam 17 godina a on 21... prije od prilike 4 tjedna sam saznala da sam trudna...sada sve ukupno 8 tjedana... roditeljima necu reci.. jer ce me tjerati na abortus.. a ja i decko to ne zelimo... mi stvarno jako zelimo ovu bebu i zelimo biti zajedno.. niti jedan ternutak nismo pozalili sto sam trudna... svojima cu reci tek kada udem negdje u polovinu 3 mjeseca...pa eto posto nisam bas za sve informirana.. iako mnogo toga znam o trudnoci jer oduvijek volim maalu djecu i zanimalo sve e o trudnoci... nego htjela bi vas nesto pitati...
Da li je normalno da osjecam pikanje u pupku i u donjem dijelu trbuha..? Ja jos uvijek ne mogu vjerovati u ovo sto mi se dogada... ali eto.. hehe...

Ja i dragi jedva cekamo da se beba rodi i da bude sa nama... iako ce sada mnogi misliti da sam balavica.. i da kaj mi je... ali mozda zvuci glupo..ja sam drugacija od drugih cura svog godista... puno sam ozbiljnija... hvala u naprijed...

Cestitam na trudnoci, i sve najbolje. Razumim te da ti nije lako rec svojim bliznjima, jer ce te osudivat i reagirat bas kao sta si i napisala.
Ali ako ste vi tako odlucili, ipak sami znate sta je najbolje za vas.

hvala puno.. ma znam to jer moja je sestricna bila u ovoj situaciji.. i moji su mi jos prije rekli da cu na abortus ako mi se to desi... a ja to nezelim... ja i dragi se jako volimo... i zelimo da sa bebicom sve dobro prode... a moji su roditelji ionako staromodni.. i uvijek je zensko dijete bilo manje vrijedno... tako da.. znam sto bi bilo da saznaju.. a ja i dragi se vec na sve pripremamo.. stedimo i spremamo se na bebu.. ))

a moji su roditelji ionako staromodni.. i uvijek je zensko dijete bilo manje vrijedno

o da, ovo mi je jako poznato. imam ja babu takvu doma, kojoj je musko dite zakon.

ako ste vi sretni zanemari komentare okoline, ja sam tako napravila, imas svoj zivot.

pa naravno.. ja sada samo razmisljam kako da se pobrinem da beba ima sve sto joj treba..sada mi je beba najvaznija...
najvecu potporu mi pruza moj dragi..koji me stalno zove i pita kako sam i kako bebac.. hehe..
a jel normalno da me u 8 tjednu pika u pupku i trbuhu? nekad zna biti onak kao da me netko pika sa iglicom, a nekad zna biti i bolnije... :S

čestitam!
ti najbolje poznaješ svoje, ali ne bi bilo loše da razmisliš još jednom o tome da im kažeš. možda te iznenade i prihvate tvoju trudnoću.
vjerujem da će im u početku to biti šok, ali možda neće razmišljati jednako kao u situaciji tvoje sestrične, ipak si ti njihovo dijete, a ona nije.

jel ideš još u školu? jel ti dečko radi? jeste razmislili o tome gdje ćete živjeti? od čega ćete živjeti?
neka egzistencijalna pitanja puno je lakše riješiti ako imaš pomoć svojih.
bilo bi dobro da znaju što prije, da se suoče sa situacijom, da ih što prije prođe onaj prvotni šok.
a ne vjerujem da mogu promijeniti tvoju odluku, niti te mogu prisiliti na abortus ako ti to ne želiš. pogotovo što u tome nisi sama, imaš dečka koji, sva sreća, razmišlja jednako kao ti.

pikanje u trbuhu je normalno. maternica ti se rasteže, hormoni rade svoj posao...

želim ti sreću, da ti se sve posloži, i da trudnoća bude uredna!

hvala puno na cestitkama i odgovorima..
Ja još idem u školu.. dragi radi... vec mi razmisljamo unajmljenju stana...jos cemo vidjeti...sve vec polako organiziramo..
ne zelim jos reci svojima... jer znam kako ce reagirita.. reci cu im tek kada beba vec bude malo veca ( negdje u 3 mj) jer me tada nesmije nitko nasiliti na nista...

u joj, jos si u skoli. bit ce tu borbe. ali drzim vam fige da sve prode u najboljem redu za vas. i da sve prode ok.

bit ce borbe ali necu dopustiti nikome da upravlja mojim zivotom.. a ponajvise svojim roditeljima.. koji ionako nikada nisu brinuli za mene... pa nece ni sada... jer ih jako dobro znam.. ovo sada mozda zvuci kao d me pere pubertet pa mi idu roditelji na zivce ali nije... oduvijek su uzasni prema meni.. u skolu cu ici koliko god dugo budem mogla.. ali ako mi doktor bude rekao da nemsijem ja cu pauzirat jednu godinu.. jer imam pravo na to.. informirala sam se... te mogu nastaviti opet di sam stala... samo da se beba rodi ziva i zdrava... sve za bebu moju.. joj jedva cekam...

sretno Mlada Trudnice, želim da ti sve dobro prođe

mrcinela je napisao/la:sretno Mlada Trudnice, želim da ti sve dobro prođe

Hvala puno.. =)))

e

ma znam da me nemogu natjerati... ali ipak postoji taj strah i nemogu jos reci... hvala na cestitkama...

ako se dogodi da nećeš moći na nastavu, pokušaj se u školi dogovoriti da dođeš samo položiti predmete, vjerujem da će ti izlaziti u susret.
koji si razred? jesi li maturantica? jesi bila kod ginekologa? kada ti je termin?
bilo bi dobro da maturiraš prije nego što rodiš, s malom bebom će to biti puno teže.
pokušaj sada u trudnoći osigurati sve što se da osigurati.
kad kažeš svojima, pričaj i s razrednikom u školi.
super što se informiraš. raspitaj se na vrijeme što treba napraviti da dobiješ porodiljnu naknadu kada se beba rodi, da ne bi ostala bez nje.

treci sam razred.. pred mene je jos jedna godina... nisam bilo kod ginekologa.. ali se povremeno cujem sa jednim ginekologom.. kod kojeg sam prije bila zbog problema s bubrezima... pa termin bi mi trebao biti 18.6.2011... za porodiljnu naknadu znam.. smo moram donijeti neke dokimente.. i to je to.. za sve sam se to vec informirala.. i za skolu i za tu naknadu.. cak imam pravo posto sam maloljetna na oprema za bebu.. svu potrbnu opremu.. odjecu, krevetic, kolica....itd... sve ja vec znam..hihi..

uh, bit će teško, ali vidim da si čvrsto odlučila, i vjerujem da ćeš sve odraditi kako treba.
samo gledaj da kraj svega završiš tu školu, i zbog sebe i zbog djeteta.
a što on kaže za svoje? hoćete bar njima reći? jel očekuje njihovu podršku?
bit će teško plaćat stanarinu i živjeti s malom bebom samo uz jednu plaću.
vjeruj mi da krevetić, kolica i ostala oprema nisu svi troškovi koje ćete imati.
bilo bi dobro da možete barem privremeno živjeti kod nekoga.
dobro, dobro isplanirajte, sve se raspitajte, stavite na papir da vas ne iznenadi.
koliko god se vi volite i slažete, i želite bebu, ne smijete zanemariti materijalnu stranu svega.

znam..ali sa mojima je jako teksa situacija.. nemozete ni zamisliti koliko meni sada moja mama treba... koliko mi treba razgovor sa njom.. i njena podrska.. ali ja je necu dobiti...vjera moje mame ne dopusta ovakvo nesto... tata bi mozda sve to nekako prihvatio.. ali mama uvijek ima prvu rijec.. voljela bi da mogu pitati mamu za savjet...trebam mamu... ali ju nemam...stvarno je tako... jbg... kod ginekologa cu otici cim budem mogla.. jer sam sada trenutno i prehladena... tako da vecinu vremena provodim u krevetu... ali se nadam da cu uskoro moci kod ginekologa...kad bi bar mogla sa mamom... heh... :S i znam da te naknade nisu nista puno.. ali ce mi barem malo pomoci...i meni i dragom...on radi.. ali svaka pomoc ce nam biti dobro dosla...

bok draga,ajme ..ajme...
kao br 1.
nemoj ništa pauzirati (što se škole tiče) probaj se dogovoriti kako danijela kaže da polažeš ispite i da ne zaostaješ, uz malu bebu češ teško jako teško moći išta napraviti a kamoli još i učiti-vjeruj mi ja sam jako teško i uz puno dobre volje i truda svih oko mene uspjela završiti faks-naravno ne u roku
-gle roditeljima moraš reći,što misliš kako bi im bilo da od nekog čuju ili da posumnjaju-reci pa kud puko uskoro češ biti majka i trebaš preuzeti odgovornost za svoje postupke,ako se bojiš iz bilo kojeg raazloga (pretpostavljam da je to zato jer nisi punoljetna pa bi tvoj dragi mogao naj..) važno je da s njima razgovaraš i to bilo bi dobro da tvoj dragi bude s tobom tada tako da oni odmah vide da ti u svemu tome nisi sama i da ne radiš njima "problem" -jer ima roditelja koji tako na to gledaju-nažalost ali činjenica je da češ ih trebati trebat ćeš ih još puno puta u životu i da je potrebo da si s njima budeš ok
-što kažu njegovi roditelji?dali možete kod nekoga živjeti bar za početak-podstanarstvo je skupo

-vidim da nisi otišla giniću-to bi svakako trebala učiniti i to što prije kako bi se uvjeril da je zaista sve u redu

želim ti sve najbolje,probaj se informirati o svemu imati bebu je jako teško i zahtjevno i nije igra-nadam se da ste toga svjesni

ma znam da je teko sve to.. stan smo vec poceli traziti... ali cemo mozda biti kod njegovih... svojima cu reci naravno.. ali ne jos... kod ginekologa idem cim se malo oporavim od prehlade.. tako mi je on rekao... znam da nam nece biti lako... svjesni smo toga.. ali cemo se potruditi da to sve prode kako treba... podrzavaju nas prijatelji... i rado ce nam pomoci... svi su uz nas.. voljela bih i da moji budu.. znam da ce im biti sok.. ali i znam dobro kako ce reagirati i dobro znam njihove rijeci.. pa i sad me se srame a kako ce tek tada...

za dragog sam se bojala da nebi bilo nesto posto nisam punoljetna.. ali sam se informirala.. i sad mi je lakse.. jer sam ja u svemu "tome" sudjelovala.. na nista nisam prisiljena.. za ovo smo si sami krivi.. nije nitko drugi...i snosit cu sve posljedice kakve god one bile.. ali ja necu dopustit svojima da me na nesto prisile jer znam da ce pokusavati......

prvo,čestitke na bebici!!!
ovako,ja sam imala 18 kad sam ostala trduna 1.put,na našu nesreću desio se spontani...
ugl,kad s eto desilo svi su govorili maltene hvala Bogu kaj se desilo,još si mlada i imaš vremena...
budale!!!
sada imam sina od 18mj i dan danas me neki gledaju(ostali roditelji iz vrtića i neki ovak sastrane) ko da
nisam normalna,a imam 24 godi i stalni posao i muž super zarađuje!
Ugl,ja kad sam bila tad trudna-išla sam u sš i moja je mama išla ravnatelju i
rekla situaciju i bilo je dogovoreno da ću polagat razredne ispite,vjerujem da nisi ni prva ni zadnja trudnica...
barem će svi paziti na tebe,moš na wc kad god i imaš pravo ostale žicati za griz sendviča

kaj se tiče tvojih,ak znaš kak će ragirati-pričekaj,bolje nego da se živciraš i naskodiš sebi i bebici u
tak ranom i osjetljivom razdoblju.
Ako se ti i dečko volite i on radi i ima volju skrbiti za obitelj...samo naprijed!
svaka čast na hrabrosti i znaj da je beba najveći blagoslov i sa 16 i 46!
puse i paz na sebe!

p.s.to pikanje je normalno,samo ak bude baš onak,jako,onda odi na hitnu!

Mlada trudnica, probaj svakako sto prije otici ginekologu. Ja cu ti isto reci da mislim da bi trebala reci roditeljima, jer ti je sada potrebna njihova podrska. Mozda da probas reci prvo tati ako s njim mozes otvorenije pricati nego s mamom, pa nek onda njih dvoje porazgovaraju. Taj razgovor neces moci izbjeci, a i za tebe i bebicu mi se cini bolje da imate podrsku u obitelji. U skoli mozes traziti polaganje razredbenih ispita. Probaj ne "izgubiti" svoju generaciju. Nadam se da ces u skoli imati razumijevanja. Ne znam je li tvoj decko rekao svojim roditeljima i kako oni reagiraju.

mlada trudnice, čestitam ti na bebici i radujem se tvojoj sreći, no voljela bih da poslušaš savjet drugih mama, starijih i onih s više iskustava. svakako odi ginekologu i reci svojima. a moj savjet je da iskoristis dok je beba sasvim mala da završiš školu. dok je beba sasvim mala uglavnom spava i odmara se i lakše je tada dovršiti školu tj učiti gradivo ili za ispite nego kad ti naraste (to ti govorim iz vlastitog iskustva ). znam da ne možeš dočekati i da misliš da ćeš cijeli dan samo ljubiti i grliti i nosati svoju slatku bebicu i da nećeš imati nikakve želje za bilo čim drugim, nego samo gledati u svoju malu štrucu, al ti najdobronamjernije velim da ne praviš pauzu, nego da to "odradiš" još dok je dijete - beba. brzo će proći, a ako si savjesna i podobna majka, onda ćeš shvatiti što želim reći. što je dijete veće, zahtijevnije je. manje spava, više se igra, hoda okolo i sl. prve mjesece dok je još beba - tad uči i dovrši i budi svoj čovjek. ne samo nečija majka, nego i čovjek sa završenom školom. jer nikad ne znaš šta budućnost nosi

eii curke.. hvala ti puuuuno sretna mama 23 .... bas im zato ne zelim jos reci.. nezelim se zivcirati.. zelim da to prode sto bezbolnije... i za mene i za bebu i za decka... voljela bih imaati njihovu podrsku ali znam da necu... kod ginekologa idem cim se oporavim od prehlade... nece mi biti prvi put tak da nemam tremu i nije me strah... pologat cu ispite necu pauzirati.. juer sam puno razmisljala... zelim da se jednog dana beba ponosi svojom mamom... a ne da me se srami iz razloga sto nemam zavrsenu srednju skolu... mogu ja to... sve cu ja to proci... nece mi biti tesko jer mi je stvarno super krenulo sa skolom.. i nadam se da ce tako ostati... ragi jos nije rekao svojima.. ali cemo njima prije reci nego mojima... nadam se samo da ce sve dobro zavrsiti.. moja mala pahuljica mi je sada na prvom mjestu...
jedini problem kod moje skole je to sto moram raditi ponekad u radioni stolarskoj za pilama... idem za dizajnera namjestaja.. pa je rad u radioni svakodnevica u toj skoli...jbg... al sve cu se ja vec dogovoriti sa profesorima..
moj dragi jako dobro trpi moje ispade hormona...diviiim mu se... hehe... hvala i ostalim curama na savjetima...
pusaaa velikaaaa....svima...

Mlada trudnice čestitam na trudnoći još više ako si sama to tila.Bila sam u sličnoj situacijji.Zatrudnila san sa 17 g i 8 mjeseci još sam išla u školu.Ali bilo je malo razlike bila sam zadnja godina i taman pred maturom tako da sam u 6 mj.maturirala a u 7 mj,saznala da sam trudna,u 9napunila 18 i u 11 mjesec se udala ali mi smo na tome radili muž mi je imao 21 god kao i tvoj dečko sada.rekli smo prvo njegovima jer su oni uvjek bili za unuke i stalno o tome pričali.Ali nam nisu baš virovali dok nije bilo slike sa uzv jer ih je mm stalno zeza na račun toga.Ja sam svojoj mami išla reć da sam trudna a ona mi je na to samo rekla pa znam ja to i pitala me šta čemo sad kakav je plan.Ja sam rekla da čemo se vinčat i da smo odlučili za cili život.I dobro je reagirala pričala je sa mnom i bila mi podrška mislim da majka kakva god je slagala se sa njom ili ne morala bi joj reći ili ocu ako ti je lakše sa njim ali nemoj ako dečko nije sa tobom jer kad je on kraj tebe sve je puno lakše i on ti je glavna potpora.Dali se mislite vjenčat kad ti budeš punoljetna ili prije ako češ prije znaš da ti trba potpis roditelja da te puštaju.

Čestitam ti i ja na trudnoći, to je velika radost.

Najbolje je da napraviš onako kako ti tvoj um i razum nalažu, ipak ti poznaješ svoje roditelje najbolje i možeš procjeniti kako će reagirati.

Vidim da ste ti i tvoj dečko jako zrelo i ozbiljno prihvatili trudnoću pa se zato nadam da će sve biti ok.

Šaljem ti puno pozdrava i samo naprijed.

I meni je drago da ste pozitivno prihvatili situaciju i želite bebu. Obzirom da si sad po svojoj računici nekih 8 tjedana trudna, to je već skoro puna 2 mjeseca. Sad kad se oporaviš od prehlade pravac ginekologu (mada sama prehlada i nije neki kontrarazlog), pa onda obzirom na situaciju kad imate "potvrdu" prvo velite njegovima i par dana kasnije tvojima - taman će se to poklopiti da bude kraj trećeg mjeseca kako si i planirala...

Za školu mogu samo potpisati cure - polaži što god možeš u toku godine uz što manju bebu, jedino prvih mjesec, dva, tri može biti naporno ako ćeš dojiti a beba biti cicoljubac pa se neće željeti odvajati od tebe. Al dok ona spava ti učiš, pored nje... Neće biti lako, sigurno, ali može se, posebno uz podršku kakvu imaš od svog dragog, a nadam se da neće on ostati jedini uz tebe i držim fige da makar njegovi, a u najboljem slučaju i tvoji, budu podrška!

Diami je napisao/la:I meni je drago da ste pozitivno prihvatili situaciju i želite bebu. Obzirom da si sad po svojoj računici nekih 8 tjedana trudna, to je već skoro puna 2 mjeseca. Sad kad se oporaviš od prehlade pravac ginekologu (mada sama prehlada i nije neki kontrarazlog), pa onda obzirom na situaciju kad imate "potvrdu" prvo velite njegovima i par dana kasnije tvojima - taman će se to poklopiti da bude kraj trećeg mjeseca kako si i planirala...

Za školu mogu samo potpisati cure - polaži što god možeš u toku godine uz što manju bebu, jedino prvih mjesec, dva, tri može biti naporno ako ćeš dojiti a beba biti cicoljubac pa se neće željeti odvajati od tebe. Al dok ona spava ti učiš, pored nje... Neće biti lako, sigurno, ali može se, posebno uz podršku kakvu imaš od svog dragog, a nadam se da neće on ostati jedini uz tebe i držim fige da makar njegovi, a u najboljem slučaju i tvoji, budu podrška!

hvala puno na podrsci .. naravno da cu dojit... znam da ce sve to biti tesko u pocetku ali uz podrsku dragoga sve cu ja to proci... samo da se rodi i da sve bude u redu...

Janja je napisao/la:Čestitam ti i ja na trudnoći, to je velika radost.

Najbolje je da napraviš onako kako ti tvoj um i razum nalažu, ipak ti poznaješ svoje roditelje najbolje i možeš procjeniti kako će reagirati.

Vidim da ste ti i tvoj dečko jako zrelo i ozbiljno prihvatili trudnoću pa se zato nadam da će sve biti ok.

Šaljem ti puno pozdrava i samo naprijed.

hvalaaa punno... kissac

marina je napisao/la:Mlada trudnice čestitam na trudnoći još više ako si sama to tila.Bila sam u sličnoj situacijji.Zatrudnila san sa 17 g i 8 mjeseci još sam išla u školu.Ali bilo je malo razlike bila sam zadnja godina i taman pred maturom tako da sam u 6 mj.maturirala a u 7 mj,saznala da sam trudna,u 9napunila 18 i u 11 mjesec se udala ali mi smo na tome radili muž mi je imao 21 god kao i tvoj dečko sada.rekli smo prvo njegovima jer su oni uvjek bili za unuke i stalno o tome pričali.Ali nam nisu baš virovali dok nije bilo slike sa uzv jer ih je mm stalno zeza na račun toga.Ja sam svojoj mami išla reć da sam trudna a ona mi je na to samo rekla pa znam ja to i pitala me šta čemo sad kakav je plan.Ja sam rekla da čemo se vinčat i da smo odlučili za cili život.I dobro je reagirala pričala je sa mnom i bila mi podrška mislim da majka kakva god je slagala se sa njom ili ne morala bi joj reći ili ocu ako ti je lakše sa njim ali nemoj ako dečko nije sa tobom jer kad je on kraj tebe sve je puno lakše i on ti je glavna potpora.Dali se mislite vjenčat kad ti budeš punoljetna ili prije ako češ prije znaš da ti trba potpis roditelja da te puštaju.

eii..pa mi bismo se htjeli odma sad vjenčat... hehe.. ali ako nes moji nece podrzavat... onda cemo morat cekat moju punoljetnost... al brzo ce to doci... beba ce tada imati pol godine... hvala puno na savjetima i podrscii...

Možda te tvoji iznenade pa kažu da se moraš udat i u tome sve te podrže kad se sa njima nikad ne zna ali nadaj se najboljem.Sretno tebi i tvom mužu˙( dečku)

Kao prvo, čestitam na trudnoći!
Drugo, potpisala bih cure, sve su ti dobro rekle. Osvrnula bih se samo na ovo što je napisala MC, što je dijete veće to je zahtjevnije i mogu reći da mi je prošla godina faksa što se slobodnog vremena tiče išla puno lakše nego ova,baš radi toga...a imao je godinu...i zato dobro dobro iskoristi vrijeme trudnoće i kad je beba mala i puno spava.
Što se tiče roditelja, s jedne strane mogu razumjeti i njih ako bi ti predložili abortus iz razloga što ti žele omogućiti lakši život u vidu da završiš školu/faks i sl. i bez obzira na sve ne žele ti loše. S druge strane razumijem da si u strahu radi maloljetnosti i evenutalne prislile. Ja sam s 19 ostala trudna i moj je tata 10ak dana razgovarao samo s mačkom od šoka Ugl, s vremenom je prihvatio i kad je unuk stigao procvjetao je.
Kako bilo da bilo, roditeljima morate reći. Preporučila bih vam da, ukoliko možete, iskoristite smještaj kod jednih jer podstanarstvo ne košta malo, račune morate platiti, morate jesti, a i puno je toga što se djetetu mora priuštiti. Sama studiram, mm radi i živimo od jedne plaće i moje stipendije pa to što nismo podstanari itekako spašava stvar.
Biti mama je nešto najljepše, i tu godine nisu važne, ali je važna odgovornost i mogućnosti...jer napraviti bebu je najlakše (a i lijepo ), ali tom istom djetetu treba omogućiti pristojan život. Ne bih htjela biti okrutna, samo kažem da život nije ružičast, neće vam biti lako, ali želim vam od srca svu sreću.

marina je napisao/la:Možda te tvoji iznenade pa kažu da se moraš udat i u tome sve te podrže kad se sa njima nikad ne zna ali nadaj se najboljem.Sretno tebi i tvom mužu˙( dečku)

hehe..da bar... vidjet cemo... hvala..