Mame i bebe forum

eh...mogu te razumit.... <i></i>

Stvarno te razumijem i suosjećam.....ti si barem odlučila da prestajete lagano, ja ni to ne mogu, teško mi je, a mučim se zadnje vrijeme i stvarno je sve to skupa već postalo samo maltretiranje i navlačenje......a opet ne mogu zamisliti kraj.... Jana (18.05.2002.)<
><i></i>

Barbi kod tebe sve ide ko po špagici, pa i odvikavanje. <
>ema helena 06/10/2002<i></i>

Joj, Fidji, nije baš uvijek tako (npr. pogledaj moj novi topic na NS ).<
><
>Ali cure moje, ja se sad cijelo vrijeme grizem i imam osjećaj kao da mi je netko oduzeo malog bebaća sisavca. A zapravo Patrik već odavno nije bebać, osim u mojoj glavi. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

čuj barbi, ako ti je stvarno tužno prestati dojiti, još se možete vratiti. ponudi mu sisu po noći i vratit ćete se na staro. ili to možda nije ono što ti želiš.<
>i mi smo na početku kraja, već 5 mjeseci. jedno večernje i jedno predjutarnje kvazi dojenje. mlijeka imam ne za hranu nego za lijek. nadam se izgurati ovu zimu, jer dojenje je stvarno najbolji podizač imuniteta.<
>pusa velikom patriku! <i></i>

Isuse, Barbi, ja ti iskreno zavidim! Samo jedna paklena noć!!!!! Ja stvarno ne znam kakva su mi djeca, odnosno, sve više mislim da sam ja jer što su stariji više doje. Karlo doji doslovce 50 puta dnevno, a nek mu ne dam dobije napdaje plača i takvog jecanja da to ne mogu izdržati. FILIP 11. 9. 2000. I KARLO 23. 8. 2002.<i></i>

Potpuno te razumijem. Patrik vise ne trazi ali zna tu i tamo reci da mu dam samo da ju podraga, a prestali smo dojiti pred sest mjeseci. I ja sam imala osjecaj da prestanak teze ja podnosim nego on. <
><
>PATRIK (26.05.2001)<
>HANA i ERNA (prevelike za ovaj forum) <i></i>

Prekjučer kad smo došli iz vrtića tražio je popodne i ja sam mu naravno popustila, ali zapravo se samo pomazio i malkice posisao iz jedne i druge. Po noći nije tražio ni jučer ni prekjučer i sad mi neusporedivo bolje spava.<
><
>Da zadržimo neki dnevni podoj ne bi mi uopće smetalo, bilo mi je bitno da riješimo noćna buđenja a to je izgleda riješeno. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

joj barbi i ja ti zavidim!!<
><
>mene baš to noćno natezanje ubija.. cijela noć lijeva-desna... slomi me...<
>i sve sam bliže odluci da prestajemo, ali opet s druge strane malo mi je žao sad usred zime... i bojim se bolesti, i ja mislim da mu to podiže imunitet i da zato skoro uopće nije bio bolsetan. Voljela bih i ja doći na jedno dnevno dojenje, ali to je kod nas nemoguće.<
><
>A da 20mjesečno dijete nije više beba to se i meni teško naviknuti <i></i>

Vidiš, Smiljo, i mene je malo frka zbog imuniteta... a onda opet se tješim time što on dosta do
o jede i počela sam mu davati onaj Propolbaby sirup za podizanje imuniteta pa valjda će i od toga neke koristi biti. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

Barbi, vidim da si napisala jedna paklena noć. Da li je ta paklena noć uključivala dugotrajno plakanje ?<
> Lara 13.07.2002.<i></i>

Nije, nije plakao niti par minuta ali se jako često budio, zapravo gotovo da nije uopće ni spavao, vrpoljio se i žicao me svako malo. Tako da nisam ni ja spavala nego ga mazila, pričala mu i objašnjavala... sve do jutra.<
>Dugotrajno plakanje ja ne bih mogla podnijeti. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

To sam si i mislila. <
>Ja pokušavam smisliti kako da i mi krenemo s prekidom noćnog dojenja, ali sve mi se sruši na činjenici da Lara počne plakati ako ne dobije u tom trenutku. Lara 13.07.2002.<i></i>

jesmo malo mlađi od vas, ali od početka ove godine kao da vrag noću uđe u Maru <
>tako da vas pozorno pratimo i sakupljamo iskustva <i></i>

meni se Ivan dere i po danu ako ne dobije.. i nnajčešće mu ništa ne može odvratiti pažnju.. jedino šta uspijeva je da ni ne dođem do trenutka da pita.. a to radim tako da ne sjedam na kauč... koma....<
>a po noći nema izlaza <
><
>Barbi, kako ide? pita li još? <i></i>

Ide do
o. Popodne je bio cendrav kad smo došli iz jaslica i znam da je htio cicu ali nije tražio u smislu da me nije čupao za majicu niti pokazivao prema trosjedu niti vikao "oćem". Trebalo je neko vrijeme da ga malo zabavimo drugim stvarima i dalje je bilo o.k.<
>Navečer kad smo se išli uspavati legli smo na krevet, on je izvadio dudu iz usta i rekao "oće", ja sam mu na to rekla "pa ti više ne sisaš, ti si veliki dečko" a on je vratio dudu u usta, okrenuo se na drugu stranu i zaspao. Ako prođe prođe.<
><
>Dakle, rezime svega je šesta noć bez dojenja i danas šesti dan, ako izuzmemo onu malu epizodu u ponedjeljak popodne. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

Uživam ovo čitati, možda pređe i na nas. Lara 13.07.2002.<i></i>

hm.. ali vesna ja vidim jedan sitan detalj koji me malo obeshra
uje - DUDA <
>mi to nemamo, a ne znam što bi ga još moglo utješiti.. teško mi je za povjerovati da će zaspati samo tako... ali tko zna... u vrtiću zaspi... <
>hm... barbi imat ću ja još pitanja <i></i>

Hm, što se dude tiče Patrik ju ima oduvijek, ali koliko je ona pomogla u odvikavanju nisam baš sigurna. Prije samo dva-tri tjedna kad bi mu se usudila ne dati cicu isti tren kad bi tražio on bi urlikao a dude bi svom snagom puknuo u zid i ne bi ih htio ni pod razno. <
>Tako da ima nade i za vas. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

Upala je i meni u oči ta duda, ali malo sam zažmirila na to. Lara 13.07.2002.<i></i>

Iz naseg iskustva - mislim da duda ne mora biti faktor uspjesnog odvikavanja. Nadja je nikada nije htjela i evo sada smo prilicno uspjesno u fazi prestanka (barem se nadam) a nije trazila nikakvu zamjenu za ciku. Jedino sta nema sanse da zaspi sama vec se moramo nosati. Nadja 21.08.2002. <
><
><i></i>

Barbi cestitke!<
>Skoro da ste slicno prestali kao i mi<
><
>Ja sam moje iskustvo vec nekoliko puta pisala pa se necu ponavljati, samo da dodam da je nase prestajanje dojenja bilo neplanski (iako sam ja vec razmisljala o tome da li i kako prestati dojiti, ali sam namjeravala to "odradjivati" mjesecima, pa kad uspijemo ); vec je stvarno bilo pitanje nekoliko dana i moje konstatacije da on vec dugo samo nesto
ljavi oko sike, a pojede jako malo .... mislim da je taj sluh u tom trenutku bio jako bitan; bas se sjecam kad sam pomislila: "odo mu ne podici majicu, da vidim sta ce biti?" pa bi mi odmah doslo drugo razmisljanje: "ma jok, nema sanse!!!" ... i nisam podigla majicu a on je zaspao u istoj pozi kao i kad doji samo bez sike u ustima ... bila sam zapanjema, nisam mogla vjerovati, doslo mi je da ga probudim i da mu kazem da sam samo probavala ... poslije sam , mm nije mogao vjerovati da zbog toga placem <
> <i></i>

Djmama, i meni svaki dan dođe da mu ponudim cicu i kažem "ma ja sam samo išla probati, nisam ni očekivala da će uspjeti tako
zo i tako glatko".<
><
>A onda shvatim da stvarno nema smisla, da mi je sasvim jasno pokazao da je spreman... i nervira me stav okoline "konačno ste se toga riješili, bilo je i vrijeme"... ma živa je istina da prestanak teže pada majkama nego djeci. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

i od nas cestitke <
><
>do
o je to ispalo <
><
>sad se uskoro opet vratis u aktivne dojilice ha, ha??? (vezano uz
ojeve uz nickove ) -----------------------------<
>Hanna 18.09.2001. Dublin<
>Andrej 24.11.1989. Sarajevo<i></i>

za mame smilju, laru ... ni mi nemamo dudu (neki dan "proslavili" 28 mjeseci dojenja ). naravno da i za nas ima nade <
><
>Barbi - toga se ja od Hanninog prvog rodjendana pomalo plasim, da ce meni biti teze kad prestanemo nego njoj - pogotovo jer to za mene najvjerojatnije znaci potpun kraj dojenja. zato se s vremena na vrijeme prespitujem jel sve radim kako treba, u smislu da slucajno ni podsvjesno ne dopustam da JA vodim. <
><
>vi ste stvarno super prestali -----------------------------<
>Hanna 18.09.2001. Dublin<
>Andrej 24.11.1989. Sarajevo<i></i>

Da Nato, otkad smo prestali sve više razmišljam o novom aktivnom početku. <
><
>A tvoj argument da ti je to zadnje dojenje jednostavno ne drži vodu. Ja sam sigurna da bi ti makar podsvjesno htjela još jednu . <
><
>Ali ozbiljno, zašto ne?<
> <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

ma ja bih htjela i svjesno i podsvjesno zato sam i takav voajer na druge trudnice (i potencijalne trudnice )<
><
>a zasto ne.... ma ne znam, kad se na
aja nijedan razlog nije bas ono presudan za ne, nego sve skupa.... ja vec skoro mogu imati unuke pa mi je i to nekako razlog da stanemo<
><
> -----------------------------<
>Hanna 18.09.2001. Dublin<
>Andrej 24.11.1989. Sarajevo<i></i>

nato, ne pretjeruj s ovim o unucima.... dok ti unuke dočekaš, možeš još troje djece roditi. Gregor, 2. 4. 2001.<
><i></i>

Barbi, super, čestitke! Kad sam počela čitati post, rekoh sebi, vidi isti mi, tj imamo dojenje za dnevno i večernje uspavljivanje i cijelonoćno. Meni to noćno i ne pada teško jer ne radim, tako da sutra mogu malo i otkunjati s njom ako sam baš neispavana. I ja se skroz dvoumim, da li prestati ili ne. Ali vjerovatno još neću. Nekako mi je u glavi druga trudnoća (a sve me nešto neće) pa bi samo iz tog razloga, da ne bude naglo. <
>Nego, koliko ti se sad često budi noću i kako ga uspavaš? MONIKA 5.07.2002.<
> <i></i>

Karla, uspavam ga tako da zajedno legnemo na krevet, on me zagrli oko vrata i zaspe za par minuta. <
>Tada ga prebacimo u kinderbet. Budi se jednom ili nijednom. <
>Ako se ne probudi uopće - spava u kinderbetu do jutra i još uvijek sam u čudu kad se probudim naspavana i ne vidim njega u svom krevetu.<
>Ako se probudi, probudi se negdje oko 4, 5 ujutro i tada ga prebacim kod nas, opet me zagrli i spava do jutra s nama. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>