Mame i bebe forum

Moja 3,5 god kćer, iako se trudimo učiti ju pristojnosti i govori hvala, molim, i sl., neće pozdraviti kada nas netko pozdravi ili kada dođemo kod nekoga, samo se skriva iza mene ili ev. kad joj kažem "kako se pozdravi" onda pozdravi. Čak neće ni baku ili dedu nekad što me baš razljuti. Kako to hendlati i kada im pozdravi idu pod normalno?

Pusti - ti uljudno pozdravljaj. Proći će je.

Nebih ništa forsirala...Točno kako kaže Ančica

Pusti - ti uljudno pozdravljaj. Proći će je.

I ništa više od toga...Ne brini.

ancica je napisao/la:Pusti - ti uljudno pozdravljaj. Proći će je.

ancica je napisao/la:Pusti - ti uljudno pozdravljaj. Proći će je.

Ti pozdravljaj, valjda će ju proći - slično je jedno vrijeme reagirao moj nećak. Kod njega je to počelo negdje s 4.g. (do tad je sve bilo ok. itrajalo dugo...gotovo do škole). Počelo je s nepozdravljanjem, ali se pogoršalo i došlo do stupnja da uopće nije htio odgovarati na pitanja (osim roditelja9, mogao je sjediti satima i mogli ste ga pitati što god - nije odgovorio. U vrtiću je funkcionirao ok. Vodili su ja psihologu, aki imam osjećaj da je prošlo kao što je i došlo - samo od sebe. Sad ima 12.g. i sve je ok. U svakom slučaju ništa ne forsiraj, jer može djelovati suprotno od željenog.

Oh, kako mi je poznato ovo!
Meni su najdraži njeni razlozi kad je ja pitam, neki dan mi je rekla: "Pa mama promuknut ću ako se stalno budem svima javljala!"
Nevjerojatno.

i moji su klinci bili sramežljivi do nekih 5-6 godina...uvijek sam smatrala da ih nisam dovoljno učila pozdravljati
sad pozdravljaju i skitnice po ulici ...moram ih opominjati da pozdravljaju samo poznate ljude...
-ne sekiraj se-to je faza proći će

moja malena ima 4.5 god i jos uvijek se skriva iza mene ja se jos od 2 god nadam da ce je sramezljivost proc...

Nikad nisam forsirala djecu da moraju na silu pozdraviti ako nisu htjeli. Taj inat i sramežljivost jednom prođe. Jako mi ide na živce kad se djecu sili da pozdravljaju, grle i ljube kakvu rodbinu koju vide prvi put u životu ili vrlo rijetko ....

Djecu ne treba forsirati na takve stvari (provjereno - baš smo na nekoj školici za roditelje o tome pričali - jedna mama je imala iste brige kao ti).
Ti pozdravljaj, a ona će kad joj dođe sama to prihvatiti (ja sad kad idu u školu ponekad svoje upozorim reda radi, ali mi to stvarno nije nešto što je tako maloj djeci bitno - imaju oni druge prioritete )

I mi imamo isti problem. Prije me to nije zabrinjavalo ali sad me izluđuje. Ima 4g i 2 mj. od pozdravljanja bilo koga nema šanse, ako je netko nešto pita opet ništa, skriva se iza mene a u zadnje vrijeme isplazi jezik ako joj se netko obrati. Čak neće komunicirati ni sa ljudima s kojima se često viđamo. U vrtiću je sve super osim što ne sudjeluje u nekim igrama ako ona treba biti glavna. Teta je rekla nećemo forsirati pustit ćemo da sama počne dolaziti i tražiti nešto ali kako stvari stoje do tog će doći kad na vrbi rodi grožđe.
Mlađa kćer je prava suprotnost otvorena uvijek spremna na razgovor i kad nešto želi to i traži. Starija u zadnje vrijeme ako želi nešto pošalje mlađu. Eto nadam se da je faza i da će proći.

isto i kod nas. Ima 4g i 8mj. i jako je sramežljiv i povučen. Oduvijek učim pozdravljati, nekad hoće nekad neće. Kad ulazimo u dućan ili banku svaki put naglasim da sad mora pozdraviti. Kad pozdravi onda ga pohvalim, i onda je sam sebi jako važan i ponosan, al kad neće - neće. I jas bila takva, pa sad svakog pozdravljam, valjda dođe s godinama

md ima gotovo sedam godina,
stalno insistiramo, razgovaramo i ucimo ga lijepom ponasanju, pozdravljanju, ali on se toliko postidi da mene bude stid njegovog ponasanja.

isto smo prolazili sa sinom - on je odbijao pozdraviti u vrtiću ... prošlo ga ... mi smo stalno pozdravljali onako malo ... povišenijim tonom ... sada i on pozdravlja apsolutno svakoga ... ako mu npr. teta u vrtiću ne odzravi iste sekunde, on dođe do nje, povuče je za rukav i glasno ponovi ... žene umiru od smijehe ...
uporno smo govorili da veliki pozdravljaju, a da maleni (bebe) to ne rade jer ne znaju ... i tako, kao on je veliki (seka je mala beba) i pozdravlja jer je jako pametan ... a da o hvaljenju ne govorim, u početku su to bili pravi hvalospjevi ...

moj djecak je napisao/la:md ima gotovo sedam godina,
stalno insistiramo, razgovaramo i ucimo ga lijepom ponasanju, pozdravljanju, ali on se toliko postidi da mene bude stid njegovog ponasanja.

sjećam se da je moj brat (stariji) bio izuzetno sramežljiv ... on ne samo da nije pozdravio, nego je hodao pognute glave da nikoga ne vidi ... za njega je odlazak u trgovinu bio problem ogroman ... prošlo ga tamo negdje u 6/7 razredu ...