Sami vani, u dvoristu, i sl.

[MAJA Skopje]

Interesuje me od kad ste poceli svoju djecu da pustate da ostaju sami vani? Mi zivimo u soliteru na 8 spratu. Da bi dosao dole na igraliste mora liftom sici. Liftovi su novi, al bas sad od kad su ih promenili elektronika zajebava. Malo malo pa neki se pokvari. Inace zivimo u centru grada, megjutim ima da tako kazem mi si kazemo malo gde se deca igraju. E sad oni trce vamo tamo na plocniku i oko zgrade. Jel vi vasu djecu pustate sami da odu ispred zgrade i igraju se sa drugarima bez nadzora.? Kad ste poceli da ih pustate. Sa koliko godina? Jel idu sami do prodavnice da kupe primer kruh il slicno?

[srecica tara]

Mi zivimo u privatnoj kuci. Isprid je velika livada i nije mi ih niti malo drago pustat same. Jednom mi je srednja malena istrcala na ulicu i druzila se sa ostalon dicom. U ulici di zivimo pogotovo liti dica se igraju, voze bicikle..a medu ostalim prolaze i auti. Ja jednostavno nemogu zamislit da mi se cure igraju na cesti, i uzasno mi je vidit svu tu dicu bez nadzora roditelja. Najsigurnija sam kad sam ja snjima vani, ili kad su mi u kuci. Sta se tice ducana, ne pustam je ni tu, jer nam je ducan malo dalje i potrebno je ic s autom do njega.

[Megan]

Ovisi koliko godina imaju. Meni je početkom godine bilo nezamislivo pustiti L. samog na igranje. Sada mi je to potpuno prihvatljivo, igra se sam u dvorištu s prijateljima, ode u jednu slijepu ulicu iza kuće i tamo se isto igra s djecom. Svi se poznajemo, zna sam otići i sam se vratiti. Ja doduše svako malo provirim, ali mislim da su tu negdje sa 7. godina spremni da se poigraju sami neko vrijeme, ionako ih čeka škola na jesen pa je čak poželjno da se osamostale.

E sad, grad, neboderi, stanovi, parkovi...meni to sve skupa zvuči zastrašujuće i nikako si ne mogu zamisliti da ga tamo pustim samog jer mi je to nepoznat pojam. Vjerojatno je obrnuto za roditelje koji su cijeli život u stanu.

[IINA]

Ja svoju puštam do navršenih sedam, tj. od
ljeta prije polaska u školu.
Počelo je tako da bi ostala sa prijateljicama po
15-20 minuta, a ja bi prošetala sa manjom.
Sad ide normalno van, ali...mi ispred i iza zgrade imamo
park. Parkići su udaljeni od ceste i odvojeni travom i
zbilja dosta veliki. I nema većih cesta, samo prilazna cesta kojom
prolaze samo oni auti koji baš ciljano idu u našu ulicu.
U dućan isto ide i prelazi opet samo tu ulicu.
Da mi trče po pločniku uz neku normalniju prometnicu,
ne znam bi li je i sad puštala samu.

[sandram]

Prije kojih mjesec dana pocela sam ju pustati kod mojih na livadu ispred zgrade. Kod nas u gradu mi to jos ne pada na pamet.

[TmamaKiN2]

ja moje nazalost ne mogu pustiti same. ima vise razloga za to. mi smo u gradu, zgradi...ispred zgrade je lijepa livada, ALI, na nju dolaze kenjat i pisat svi psi iz blize, moguce i dalje okolice , pusteni su s lajne, cesto se pofajtaju, ima dosta prometa i puno velikih klinaca koji prolaze iz skole. eto, ja se jednostavno NE usudim.

[Krumpirić]

Ja puštam. Živimo u kvartu koji je zapravo slijepa ulica s 4 trokatnice i ljudima koji stalno šetaju manje klince, sjede na klupicama...
uglavnom, igra se sam vani već par mjeseci (ne sam nego s ekipom vršnjaka). Najgore je pregrmit trenutak puštanja

na nijednom skoro drugom mjestu u ZG ga nebi puštala ni slučajno.

[cleonikky]

Meni je nas primjer neusporediv sa vasim, jer mi zivimo u kompleksu gdje ima 150 kuca, sve je ogradjeno, na ulazu je security gate i ulazi se samo ako znas kod.
Adrian je od svoje 4. godine "na ulici" - ali to je ustvari samo nasa ulica i od jos par susjednih kuca. Tu ima par frendova i ja u svakom momentu znam gdje je i imam dobar pogled iz kuce na ulicu.
Ispred kompleksa (dakle mora izaci van) imamo mali shop pa ga ponekad posaljem da mi kupi novine - ali to prakticiram unazad par mjeseci, znaci nakon sto je napunio 6 godina.

[indijanka]

cleonikky ovo što ti pišeš zvuči kao raj...ajme totalno sam ljubomorna......

[Krumpirić]

cleonikky ovo što ti pišeš zvuči kao raj...ajme totalno sam ljubomorna......

uvijek možeš u hoto

[Duga]

Najgore je pregrmit trenutak puštanja

Neki dan sam ju prvi puta pustila samu da se s društvom igra u uličici (slijepoj) blizu nas. Bilo me je užasno frka. Problem je što do kuće mora prijeći ulicu kojom se prometuje.
Naravno da sam cijelo vrijeme bila tu negdje i gledala kako se ponaša. Prestresno nešto. Klinci se ovdje igraju na ulici, ima ponekad auta, meni je i to koma. Neka djeca iz susjedstva kad su bila njezine dobi, 4,5 - 5 godina , naveliko su već bila sama vani. Mi se učimo

[Maja D]

Moja sedmogodisnjakinja je sad u fazi da hoce sama vani, za pocetak je pustimo samu 15 - 20 min, imamo dogovor da se ne smije udaljavati, mi posmatramo sa prozora. Zivimo u neboderu, na 11 spratu, ali ovako kao kod Iine, iza zgrade je uredjeni parkic, auta vrlo rijetko prolaze, ima dosta djece ... Ali da sam se opustila po tom pitanju - nisam, daleko sam od toga; kad je sama vani ja sam kao na iglama.

[medo14]

ja puštam svog sedmogodišnjaka van ispred zgrade ali kod nas nema prometa, samo pješačka zona i livada. Ne volim da je sam, uvijek gledam da je s nekim pouzdanim djetetom, imam ih par s kojima se druži i koji su isto ok, ne padaju im ideje da švrljaju okolo. Naravno tu je i obaveza njegova da se ne mrda od tamo gdje sam ga ostavila. Do sad je poštovao. Zaprijetila sam mu da ako ću ga morati tražiti okolo po naselju da ću mu uskratiti tu slobodu. Tu sam vrlo rigorozna.
Malo pomalo sam ih puštala same, prvo bi izašla van zajedno s njim, pa bi otišla do dućana, pa malo u stan, stalno sam bila tu negdje, ako ništa s balkona ga kontrolirala.

[Berta]

sa 6 je krenuo u trgovinu i knjiznicu koje su u nasoj zgradi. S polaskom u 1. razred je poceo ici do pekare (preko ceste), a u drugom polugodistu sam u skolu preko vece prometnice. Na igranje vani u kvartu je krenuo sad u drugom razredu (8 godina) u drugom polugodistu kad je pokazao zelju za igranjem na skolskom igralistu i za cas se osokolio (malo i previse) pa vec dobro zna pola kvarta. Ali nama oko zgrade je cesta s 3 strane + 4. parking pa ni ne mogu reci da se mora drzati jednog parkica kad ni jedan nije uz zgradu.
R ima 6 godina, ide sama u knjiznicu i trgovinu (opet one u zgradi) i jos mi se cini prezvrkasta da je pustim preko ceste. J je bio od od pocetka odgovorniji.
liftom im ne dam da idu, mi smo 5. kat i ocekujem da klince te dobi ne bole noge od toliko stepenica, a pomisao da se zaglave sami mi je bas koma

[MAJA Skopje]

Berta ovo je super sto si napisala.
Moj J. ima 8 godina. Al ne poznaje se bas sa djecom ispred zgrade. Bas sad skoro sam ga upoznala sa jednim djetetom koje zivi u zgradi do nase. Vidi i kod nas okolo nema prometne cesta. Al ima puno zgrada, garza i psa okolo. Pa me malo i ti psi brinu. Jer bas sad skoro su djecu malo vecu od Jovana pojurili. I nekako me strah od kidnapiranja deca i svasta po nesto. Al moram ga gurnuti malo vise, on je sam po sebi jako boljazljiv i nije bas neki hrabrica.

[ivanaibruno]

i nama je ovo sad aktualno. bliži se škola i stvarno mislim da je krajnje vrijeme da malo "bude sam".

jučer je prvi put otišao van na igru sam s prijateljem. morala sam otići po njega, jer ne zna koje je vrijeme. dopalo mu se, čak mislim da posebno uživa u činjenici da sam samcat nešto radi. a i bilo mu je očito lijepo s frendom, pa sad jedva čeka opet ići.

povremeno ga pošaljem u kiosk, po npr coca-colu. to je 3 minute od kuće, preko parkinga.