Strpljiva Paula i nestrpljiva ja

[† Sanika]

Danas se konacno poklopilo sve i da ja mogu sjediti (kako tako ) i da Paulinka spajki, pa eto da i ja ispricam svoju pricu <
> <
>Dakle, termin nam je bio 1.2.2003. ali maleckoj se nije izlazilo van. Kako sam 2.2. ujutro pocela lagano krvariti uhvatila me panika i otisla sam na SD. Tamo su mi rekli da to nije nista i da se grlic maternice priprema za porod. No, kako mi se taj dan tlak povisio na 130/90 (a cijelu trudnocu bio je nizak do normalan ) odlucili su me zadrzati preko noci. Ali moj tlakic se nije dao smesti pa je stalno rastao i padao te su me drugi dan odlucili ne pustiti do poroda. Obzirom na to koliko ja mrzim bolnice uopce me ne cudi razvoj price s tlakom <
> <
>Tako sam ja provodila dane u bolnici, uz svakodnevne CTG-e i tlakomjerke .. i umirala od nestrpljenja da trudovi stignu i da se otvorim bar za milimetar! No, kako se to nije desavalo dr. Kos me odlucio u srijedu (5.2.) pregledati i napraviti amnioskopiju te definitivno inducirati porod u cetvrtak (6.2.). Plodna voda na amnioskopiji je bila ok, mlijecna.<
>Nakon malo zesceg pregleda poslije amnioskopije, to sam popodne dobila neke male trudice. Predvecer su se smanjili a po noci sam ih i dalje osijecala no nisu se ocitavali na CTG-u. Naime, sestre su mi rekle da se javim ako se trudici povecaju. Ja sam se i javila, ali ne zbog tih trudica koji su po meni bili jos mali, nego zbog pojacanog krvarenja koje me prepalo. Ne moram vam niti opisivati u kakvom je raspolozenju bila sestra kad sam je probudila . Nis nije rekla ali joj se na faci ocitavalo da kak se samo usudim buditi je zbog gluposti Na moju zelju pozvala je i dezurnog doca koji je takoder ignorirao krvarenje ali je osjetio trudove i zakljucio da je porod blizu. To se sve desavalo oko 4 h u noci. U 6 me "ljubazna" sestra odvela u predradjaonu na dogovorenu indukciju. Sad pocinje ono pravo <
> <
>Nakon klis klis (
ijali me nisu, frizura od 4 dana nije smetala ), spojili me oni na ctg, infuziju i drip, probuslil vodenjak i vidjeli kako je voda postala blago zelenkasta!! Preko noci moja se malecka odlucila pokakiti No do
o, nije izazvala nikakve probleme pa necemo vise spominjati tu njenu nepodopstinu <
>Dakle, s dripom su trudovi postajali sve zesci a ja sam se u toj lokvi plodne vode osijecala jadno ko nikad. Dr. Dukić mi odmah predlozio epiduralnu jer je ocijenio da ce cijela prica potrajati i ja sam je objerucke prihvatila. <
>Kako je moj muzic vec od 6 h cekao da ga puste, nazicala sam da me vrlo
zo prebace u box kako bi mi mogao doci. Tako je u 9:30, nakon sto su mi puknuli epiduralnu, dosao k meni i bio tu do kraja price. <
>Dok je trajala epiduralna sve je bilo pjesma. Smijala sam se trudovima sto mi rade od trbuha, molila boga da budu sto jaci kako bi se sto vise otvorila ... A otvarala sam se polako i cak mislim da me doc svojim pregledima otvarao vise. Tako smo do 14:30 stigli do nekih 8 cm a istovremeno je prestala djelovati i epiduralna. Uh, kad je pocelo boljeti ... a ja jos na nekom pomocnom stolu jer je u box uletila zena s porodom na zadak...Disala (dahtala, mislim) sam ko luda i ne znam koliko mi je kod tih jakih trudova (70,80) pomoglo samo disanje a koliko koncentracija na njega umjesto na bol. A i stalno mi se piskilo jer sam se malo razigrala s vodom. Uz to me od doktorovih pregleda sve peklo i bolilo tako da ni kad je trud stao nisam bila bas u do
om stanju <
> <
>Nakon sat i pol te muke dosao doc, pregledao me jos jednom pod trudom onak svojski (na 9 cm ) i rekao sad jos 5 trudova i beba je tu. I neka mu kazem kad cu osijetiti pritisak na guzu. E cure moje ja taj pritisak nisam uopce osjetila. Nakon 5 trudova sam si ga umislila i viknula docu da ga osijecam . Na to je dotrcala sestra, sve pripremila, ja tisnula 4 puta (nisam vikala ali sam mrmljala ) i eto male Paulinke u 15:55. To tiskanje i izgon su me definitivno najmanje bolili. Jedva sam docekala. Trudovi su meni nesto sto necu tako skoro zaboraviti Mozda zbog sve te aparature na meni koja mi nije dala da se stavim u bilo koji polozaj osim lezeceg ... a meni se trcalo hodnikom od muke!<
> <
>Paulinku su mi jos onako krvavu i pljackavu dali na prsa i to je tako lijepi osijecaj da ne znam sto bih rekla, napisala <
>Kasnije su je umotali i ponovo je dali mami pa onda i tatici kojeg stvarno moram pohvaliti jer je bio prisebniji od mene i tako me do
o vodio da sestre i doktori nisu trebali nista govoriti . No, on kaze da ga je prilicno sokiralo koliko se zena mora namuciti i koliko to boli. Cak je zaboravio mojim i svojim roditeljima javiti da sam rodila (saznali su od frendice koja je zvala bolnicu a onda njih da im cestita) <
> <
>Eto, to je moja prica. Meni je porod zbilja bolno iskustvo ali za to malo prekrasno bice koje mi sad nocima ne da spavati isplati se sve to prozivjeti <
> <
>I na kraju, svakome bi preporucila SD kao rodiliste. Sve sestre i doktori su super, maksimalno susretljivi i profesionalni. Jos da me nisu epizio - cvaknuli ...<
> <
>Od epiduralne nemam ama bas nikakvih posljedica tako da bih je svakome tko ide na indukciju toplo preporucila. <
><
> <i>Edited by: Sanika at: 2/18/03 11:37:25 pm<
></i>

[mama 30]

posto je matea malo grintava evo prvo pisem pa idem citati pa ako stignem edit i dodati nakon citanja ak ne otvaram si za drugi put <
>btw mislim da bi neki dtm trebalo ispraviti, mjesec <
>pozdlav <i></i>

[† Sanika]

Thanx <i></i>

[IvanaFM]

Lijepa prica <
>Kissic Pauli <i></i>

[kim]

Bravo mami za Paulu <i></i>

[borninamama2]

Bolno, ali zaboravi se to. Sad još da Puaulinka počne malo više spavati i bit će super.<
><
>Pusa <i></i>

[DarijaB]

Ovakvom facom sam citala i sve si lipo opisala i najvaznije je da mi nisi utirala strah u kosti. <
><
>Super si izdrzala, svaka cast. Uostalom mala ti je famozna <
>Darija sa malim andjelom duboko u srcu<i></i>

[Many]

prekrasna priča ....
avo mama..... <
><
>šaljem veeeeliku puuusu Paulinki........ <
>Jasmina 22.01.1994<
>Dino 15.01.1995 <i></i>

[Qwerty030]

puno puno pusica mami i Paulici <i></i>